Најновији број књижевног часописа „Слова на струју“ можете читати на линку:
http://www.jabooka.org.rs/product/casopis-br-39/
Уредник и илустратор часописа – писац Пеђа Трајковић.
Слова на струју, књижевни часопис за децу и младе
Песме о мајци, Бранко В. Радичевић
„Од тол’ко лепих, најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
ниједна није толико лепа,
толико нежна, као реч мајка.“
.Поводом Међународног дана жена, 8. марта, Песме о мајци читамо на линку: https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka/II-459122#page/4/mode/1up
Слова на струју, књижевни часопис за децу и младе, специјал
„Слова на струју“, специјал, читамо на линку:
http://www.jabooka.org.rs/product/specijal-v-andric/
Уредник и илустратор часописа – писац Пеђа Трајковић.
Међународни дан матерњег језика
21. фебруар Унеско је прогласио за Међународни дан матерњег језика. Тог дана славе се језици света, слави се љубав према матерњем језику јер језик је саставни део нашег идентитета и најдиректнији израз наше културе.
Међународни дан матерњег језика слави се као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
У Србији у службеној употреби, поред српског језика, је још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Наши лингвисти упозоравају да се српски језик налази пред све већом најездом енглеског језика и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански. „Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.“
Дан матерњег језика има за циљ да нас подсети на значај, лепоту и неопходност чувања и неговања матерњг језика јер „народ који изгуби своје речи престаје бити народ“.
Поводом овог дана читамо Антологију народних умотворина на линку: https://sasaucha.files.wordpress.com/2013/07/knezevic-milivoje-antologija-narodnih-umotvorina.pdf
Бранко Миљковић, Песме
У ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године Бранко Миљковић је смрт преварио и заувек отпутовао. Његово последње путовање одредишта нема. Све станице свемирске и сви путеви небески њему припадају.
За њега је смрт била мост између сна и јаве.
Мост између живота и смрти.
За Миљковића је исто певати и умирати.
Поезију Бранка Миљковића читамо на линку:
https://www.poezijasustine.rs/2017/08/branko-miljkovic.html
Слова на струју, књижевни часопис за децу и младе
Најновији број књижевног часописа „Слова на струју“ можете читати на линку:
http://www.jabooka.org.rs/product/casopis-br-38/
Уредник и илустратор часописа – писац Пеђа Трајковић.
Приче о Светоме Сави, Симеон Маринковић
Поводом школске славе Свети Сава читамо „Приче о Светоме Сави“ на линку:
price-o-svetom-savi-simeon-marinkovic.pdf
Џек Лондон, Зов дивљине
На данашњи дан пре 145 година рођен је писац Џек Лондон (1876 – 1916).
Џек Лондон је написао око 50 приповедака и романа. Његови најпознатији романи су „Зов дивљине“, „Бели очњак“ и аутобиографски роман „Мартин Идн“. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене, и зато је назван „амерички Горки“.
Једно од најпопуларнијих дела Џека Лондона је роман „Зов дивљине“ познат и под преводом „Глас дивљине“ (енгл.The Call of the Wild) који је написао далеке 1903. године.
То је кратки авантуристички роман уз који су одрастале генерације ђака богат описима зиме, лепоте природе и пријатељства између пса и човека.
Главни лик је пас Бак којег слуга из освете одводи на далеки Север и тамо га продаје. Бак се прилагођава снегу и хладноћи, као и животу пса за вучу. Истовремено се открива и његова дивља нит која га повезује са вуковима.
Роман „Зов дивљине“ у нашој „Клик библиотеци“ читамо на линку:
http://biblioteka-np.org.rs/wp-content/uploads/2020/05/D%C5%BEek-London-Zov-divljine.pdf
Роман је послужио и као основа за низ филмова.
Васко Попа, Очију твојих да није
30 година од смрти Васка Попе његова песма „Очију твојих да није“ живи са читаоцима и рецитаторима потврђујући да „на небу његових речи сунце не залази“.
Василе „Васко“ Попа (Гребенац, 29. јун 1022 — Београд, 5. јануар 1991) био је један од најпознатијих песника на српском језику, академик, убројен међу 100 најзнаменитијих Срба, један од најпревођенијих југословенских песника.
Поезију Васка Попе читамо у електронском облику на линку „Поезије суштине“ :
https://www.poezijasustine.rs/2017/08/vasko-popa.html
Урош Предић, сликар стварног живота обичних људи
Урош Предић, један од највећих српских сликара реализма, рођен је на данашњи дан 1857. године у Орловату, у Банату, одакле је доспео до неслућених висина у сликарству, остављајући на платнима стварни живот обичних људи, мада је дао и велики допринос црквеном сликарству и портретима.
Заљубљеник у сликарски позив још од најраније младости. У аутобиографији Предић пише: „Када се решавало да ли да будем сликар, отац ће ме запитати. ’А шта ћеш, голубе, када те у старости изневери око и кад задрхће рука?’ Одговорих: Ништа! Онда не марим ни да живим”. Урош Предић је створио је укупно 1658 слика. Живео је 96. година.
О животу Уроша Предића можете прочитати на линку:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B
Најпознатије слике Уроша Предића:
Свети Никола спасава бродоломнике/Свети Георгије убија аждају
Ватра и живот 