„Палански арт“ за најмлађе

Уметност је недељива, бесполна и вечна баш као и „Ватра и живот“, и као што су обе потребне човеку од давнина и ватра и уметност мењају човека и унапређују човечанство.

Данас су чланови Књижевног клуба „Ватра и живот, ученици ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу, са својом библиотекарком Драганом и социологом школе Зораном Петровићем посетили Галерију НКЦ и присустволали отварању изложбе Интернационалног удружења „Палански арт“. Ученици су имали привилегију да виде радове 25 чланова Удружења из 13 земаља.

Оснивач Удружења Звонимир Костић Палански, књижевник и вајар, пожелео је ученицима добродошлицу и упознао их са неким техникама сликања.

Изложбу је надахнутим говором отворила професорка Славица Ердељановић Цурк.

Са изложбе смо отишли пуни лепи утисака са договором да се ускоро видимо у нашој школи и организујемо радионицу у којој би нам чланови Удружења „Палански арт“ приближили неке технике сликања.

 

 

 

 

 

Advertisements

„Лажиметар виђен оком ђака“

26. децембра 2012. године од 18 сати у Малој сали Основне школе „Бранко Миљковић“ у Нишу одржано је књижевно вече „Лажиметар виђен оком ђака“ на коме су ученици збирку песама „Лажиметар“ Милоја Дончића приказали кроз причу и илустрације.

Књижевној вечери присуствовали су  и песници Гордана Пешић, Радосав Стојановић, Русомир Арсић, академски сликар Миле Пенков, управница књиге за децу Народне библиотеке „Стеван Сремац“ Ниш Мира Церовић Тасић, ђачки родитељи, ученици, колеге наставници.

После промоције настављено је дружење у школској библиотеци.

Било је то вече за незаборав.

27 ученика казивало је песме из збирке. Живело их покретом. Погледом.

Стихови су текли сами уз звуке гитаре.

Песник, Милоје Дончић, нашао је симболику између година Бранка Миљковића и ученика учесника.

Био је задивљен лепотом приказа своје збирке какву нико никада није имао. Такав приказ заслужују најбољи, а он је песник са највећим бројем награда у иностранству и код нас. Били смо убеђени да је заслужује.

Његов пријатељ, гост песник Радосав Стојановић, истакао је да је то вече у коме је песник сувишан.

Песник Милоје Дончић на крају програма обрати се ђацима и обећао да ће свакоме од њих поклонити стих.

Од тада је прошло 4 године.

Мали песници су сада велики ђаци.

Неки више нису ученици наше школе.

„Мали“ су велики, били и остали.

Велики песник кога смо славили није испунио обећање дато деци у препуној сали која га је славила.

Нисмо добили наш, обећани нам стих, али памтимо његов:

„Текао сам као песак у старом сату
Трпео кишу, звезду, студен
Ходао сам стрпљиво свом неповрату
И учио како човек да будем.“

За моје ђаке знам да су то научили. За песника Милоја Дончића не знам, али верујем да још није касно да крене у сусрет својим стиховима, бар упола срцем као што смо ми тог децембра 2012. урадили, не због њега, већ због поезије коју живимо и којој верујемо.

 

Новогодишње и божићне вилине чаролије

Данас је библиотеку Основне школе „Бранко Миљковић у Нишу посетила позната нишка песникиња Виолета Јовић.

Данас је био посебан дан за све нас.

Ученици су песникињи уручили круну и прозвали је КРАЉИЦОМ ДЕЧЈЕГ ПЕСНИШТВА.

Последња њена збирка песама за децу носи наслов „Шашава вила“.

Овај назив је ученицима, члановина Књижевног клуба „Ватра и живот“, био инспирација да данима „Вили“ бележе своје жеље за Нову годину које су јој данас уручили.

Део својих жеља ђаци су оставили на зидним новинама да чекају Нову годину и остварење.

Сусрет са песникињом протекао је у изузетно пријатној атмосфери.

Песникиња је надахнуто говорила о свом детињству и одрастању.

О својој новој збирци песама за децу „До детета треба расти“.

Песникиња је школској библиотеци поклонила своју најновију збирку на чему јој захваљујемо.

Поделила је са ђацима и делове свог романа у припреми.

Ђаци су песникињи казивали своје стихове и саопштили своје Новогодишње и Божићне жеље.

Слушајући дивну Виолету Јовић и наше ђаке данас сам, по ко зна који пут, осетила колика је срећа бити библиотекар, али не било које школе, већ библиотекар Основне школе „Бранко Миљковић“ у Нишу јер овде деца пишу, сликају и воле на посебан начин.

Има их, сигурно, и у другим школама.

Нисам их упознала.

Ове наше волим највише на свету.

Нека им је срећна Нова година.

 

Вукова“Даница“ међу Миљковићевим звездама

 

У среду, 25. новембра 2015. године Основну школу „Бранко Миљковић“ у Нишу посетили су представници Друштва за неговање духовних вредности „Вук Караџић“ Ниш, мр Милунка Митић, председник Друштва и Немања Јовановић, председник Управног одбора Друштва.

Мр Милунка Митић представила је ђацима „Даницу“ која већ 22 године излази и упознала их са областима које алманах обрађује.Ученици су били у прилици да виде како изгледа први број обновљене „Данице“ из 1994.
Песник Немања Јовановић, један од аутора заступљених у „Даници“, говорио је о „Даници за младе“.
Упућен је позив ученицима наше школе да учествују са својим радовима на конкурсима које објављује Вукова задужбина преко листа „Задужбина“, Београд.

Овом представљању присуствовали су ученици, чланови Књижевног клуба „Ватра и живот“, ученици II/4 са учитељицом Бранком Периновић, професор српског језика и књижевности Јелена Голубовић и библиотекар Основне школе „Доситеј Обрадовић“ Марија Тошић.

У музичком делу програма наступала је Јелена Стаменовић, ученица VII/4 разреда.

 

 

 

„Пјесмом“ и из „Конра смјера“ до циља

Светски дан деце, 2о. новембар 2015. године, промоција збирке песама „Контра смјер“ песника Жељка Топрека из Теслић у Малој сали Дома Војске у Нишу у организацији Удружења писаца „Чегар“ Ниш. Аутор и водитељ програма Мирослав Мишо Бакрач, председник Удружења писаца „Чегар“ Ниш.

О стваралаштву песника Жељка Топрека говорила је проф. и библиотекар Драгана Пешић Главашевић. Песме су читали чланови  Књижевног клуба „Ватра и живот“ ОШ „Бранко Миљковић“ из Ниша Филип Стевановић, Нађа Кајгана, Мина Митровић, Александра Васић и аутор.

Аутор и водитељ програма Мирослав Мишо Бакрач, председник Удружења писаца „Чегар“ Ниш.

У музичком програму учествовао је бенд Медицинске школе „Др Миленко Хаџић“ из Ниша.

„Будите сретни данас. Овакав исти дан се никада више неће поновити, а једном ће се у сјећању чинити посебан и пожељећете га вратити.“ Мелиха Миљевић, Аустралија

 

„Иза ових чудних врата“ живи реч

6. новембра 2015. године у библиотеци Основне школе „Бранко Миљковић“ у Нишу, у сусрет Дану Вуковог рођења, 8. октобра, Вук Караџић је слављен песмом са песникињом, носиоцем Вукове повеље, професорком српског језика и књижевности Вером Цветановић и њеном збирком песама „Иза ових чудних врата“ коју је даровала библиотеци на чему јој захваљујемо.

Вера Цветановић се бави уређивачком и новинарском делатношћу. Пише песме за децу и одрасле, хаику, приче, драме, есеје. Сарадник је више листова, заступљена у многим часописима, зборницима и антологијама.

Носилац је бројних награда и признања. Издала је 22 књиге.

Члан је Удружења књижевника Србије.

Као студент друговала је са вечно младом  Десанком Максимовић и уз њу формирала свој песнички укус. Поглед на писану реч. И живот.

Песникиња Вера Цветановић од 2003. године у својој школи у Бабушници води „Малу песничку школу“. Своје искуство из вишегодишњег рада поделила је са нама кроз корисне препоруке.

Препоручила нам је поезију као најлепшу башту у којој треба што дуже да боравимо јер у њој цветају речи које на најнепосреднији начин васпитавају, подижу и лече.

„Пробајте! Не веле узалуд: Срећа је гајити цвеће!“

Истакла је да је поезија „универзални језик“ који се најлакше учи са збирком за читање у руци, а наша песма је „свака коју казујемо срцем“, с којом се стапамо душом, па не знамо где престаје она, а почињемо ми. Оснажила је ђаке да читају и казују стихове и тако негују чистоту свог језика, али је оснажило и библиотекарку Драгану да прочита песме блиске својој души из Збирке за читање, песника Жељка Топрека из Теслића, који је оставио снажан утисак нашој гошћи која је у трену питала: „Ко је тај песник?“, и „отела“ збирку, спонтано, потврђујући да и песник може бити „погођен“ песмом ако је она „права“ и покрене крвоток речима.

Не постоје километре и даљина. „Наше“ песма живи тамо где се казују и надахњују. Тамо где смо ми.

„Песме су“, каже песникиња Цветановић, „ода лепе речи“ и ту оду треба неговати ког ђака.

Она је истакла улогу и значај библиотеке и библиотекара у развијању дара за читање код деце јер је и сама била библиотекар на почетку свог радног века и нагласила да је „не неговати дар који нам је Бог дао – грех .“

Да нема случајности, да су Божји путеви укрштени, и да не знамо који ће нас на какав сусрет навести, потврђује и то да је песникиња Цветановић била наставник шефу рачуноводства наше школе Милованки Крстић која је присуствовала овом песничком догађају, потврђујући истинитост сваке Верине речи, иако се у реч песника не сме сумњати.

На таласима сећања, које је кренуло присуством бившег ђака, потекла је још једна жива и спонтана песма обојена лепотом коју само сета и сећање може да покрена у сваком од нас, а посебно код песника који трепере посебним сензибилитетом.

Дружење с песникињом Цветановић помогло нам је да одредимо „меру“ и „век“ песми с којом другујемо и коју волимо, коју настављамо да преносимо и умножавамо јер смо за то „од Бога унапред плаћени“.
„Ој, ви песме, дико наша,
каква вам је вера ваша?
Каква мера? Какав рок?
Љубав нам је наша вера,
Више звезда наша мера,
А вечитост наш је рок!“

На растанку нам је песникиња оставила своју веру, љубав и наду у поезију, да је чувамо и увећавамо, до нашег скорог сусрета: „Још једном испратих ђаке ко мајка са кућног прага. У нови неки почетак одоше та лица драга. С благословом су пошли, нек прате своје свице. За пут у нови живот сашила сам им торбице…“

 

Јесењи карневал

Данас је у парку „Светог Саве“ одржан „Јесењи карневал“  у организацији ПУ „Пчелица“.

Поред нишких предшколаца учествовали су дечји песници Русомир Арсић, Лала Таков и ученици Основне школе „Бранко Миљковић“ у Нишу, чланови Књижевног клуба „Ватра и живот“ Филип Стевановић, Нина Старинац и Николина Стевановић који су казивали песме о јесени.

Овај карневал је показао да је и жути лист леп када је на костимима деце.