Џек Лондон, Зов дивљине

На данашњи дан пре 145 година рођен је писац Џек Лондон (1876 – 1916).

Џек Лондон је написао око 50 приповедака и романа. Његови најпознатији романи су „Зов дивљине“, „Бели очњак“ и аутобиографски роман „Мартин Идн“. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене, и зато је назван „амерички Горки“. 

Једно од најпопуларнијих дела Џека Лондона је роман „Зов дивљине“ познат и под преводом „Глас дивљине“ (енгл.The Call of the Wild) који је написао далеке 1903. године.

То је кратки авантуристички роман уз који су одрастале генерације ђака богат описима зиме, лепоте природе и пријатељства између пса и човека.

Главни лик је пас Бак којег слуга из освете одводи на далеки Север и тамо га продаје. Бак се прилагођава снегу и хладноћи, као и животу пса за вучу. Истовремено се открива и његова дивља нит која га повезује са вуковима.

Роман „Зов дивљине“ у нашој „Клик библиотеци“ читамо на линку:

http://biblioteka-np.org.rs/wp-content/uploads/2020/05/D%C5%BEek-London-Zov-divljine.pdf

Роман је послужио и као основа за низ филмова.

Васко Попа, Очију твојих да није

30 година од смрти Васка Попе његова песма „Очију твојих да није“ живи са читаоцима и рецитаторима потврђујући да „на небу његових речи сунце не залази“.

Василе „Васко“ Попа (Гребенац, 29. јун 1022 — Београд, 5. јануар 1991) био је један од најпознатијих песника на српском језику, академик, убројен међу 100 најзнаменитијих Срба, један од најпревођенијих југословенских песника.

Поезију Васка Попе читамо у електронском облику на линку „Поезије суштине“ :

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/vasko-popa.html

Урош Предић, сликар стварног живота обичних људи

Урош Предић, један од највећих српских сликара реализма, рођен је на данашњи дан 1857. године у Орловату, у Банату, одакле је доспео до неслућених висина у сликарству, остављајући на платнима стварни живот обичних људи, мада је дао и велики допринос црквеном сликарству и портретима.

Заљубљеник у сликарски позив још од најраније младости. У аутобиографији Предић пише: „Када се решавало да ли да будем сликар, отац ће ме запитати. ’А шта ћеш, голубе, када те у старости изневери око и кад задрхће рука?’ Одговорих: Ништа! Онда не марим ни да живим”. Урош Предић је створио је укупно 1658 слика. Живео је 96. година.

О животу Уроша Предића можете прочитати на линку:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B

Најпознатије слике Уроша Предића:

Косовка девојке
Херцеговачки бегунци
Сеобе
Сироче на мајчином гробу
Вредне ручице
Деца под дудом
Весела браћа
Девојка у плавом
Краљица Наталија Обреновић
Узбуркано море
Свети Сава благосиља Српчад 

Свети Никола спасава бродоломнике/Свети Георгије убија аждају

Урош Предић, аутопортрет

Јован Јовановић Змај, Ђулићи и Ђулићи увеоци

На данашњи дан, 6. децембара 1833. године, у Новом Саду рођен je Јован Јовановић Змај.

Тим поводом у мојој „Клик библиотеци“ читамо његове песме из збирки „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ на линку:

https://www.poezijanoci.com/domaca/jovan-jovanovic-zmaj-pesme.html

Кроз ватромет боја Клода Монеа, изложба

На данашњи дан, 5. децембара 1926. умро је француски сликар Клод Моне, утемељивач и најутицајнији представник импресионизма,“чаробњак“ и „сликар светлости“.

У младости се бавио цртањем карикатура, а сликарски пут започео је као реалиста и фигурални сликар: Доручак на трави, Жене у врту, Јапанка с лепезом, Камиј или Дама у зеленој хаљини…

Убрзо се посветио искључиво сликању пејзажа. Његова слика „Импресија – рађање сунца“ изложена 1874. у Паризу, дала је име једном од најзначајнијих покрета у сликарству – импресионизму.

Као ватрени поборник сликања на отвореном, настојао је да на својим платнима „ухвати“ не сам предмет, већ треперење светла, блескање воде, прозрачност атмосфере, сунце, хладноћу, маглу…

Око 1890. почео је да слика серије слика са истим мотивима у различитим периодима дана.

Треперавим и „рефлектујућим“ пејзажима, као и циклусима Стогови сена, Станица Сен Жермен, Руанска катедрала, Локвањи и други, Клод Моне, „чаробњак“ и „сликар светлости“, заокружио је своје стваралаштво и извршио огроман утицај на европско сликарство.

Његове слике потврђују да „слати светлос у дубине људског срца – то је позив уметника.“

Галерија ранијих радова

„Импресија – рађање сунца“

Доручак на трави, 1865. / Доручак на трави (десни део), 1865.

Дама у зеленој хаљини, 1866. / Шетња. Дама са сунцобраном, 1875.

Пољана мака у Аржантеју, 1873.
Тераса у Сент Адресу, 1867.
Госпођа у врту, 1867.
Гренујер, 1869
Станица Сен Лазар. Долазак воза, 1877.
Јапанка, 1875

Галерија каснијих радова

Вече у Венецији, 1908.
Стогови,
Локвањи, 1907.
Локвањи, 1916.

Уметници никада не умиру. Они остају да живе са својим делима.

Алиса у земљи чуда, Луис Керол

Роман „Алиса у земљи чуда“ напунио је 155 година живота са читаоцима. Настао је 1865. године. Написао га је Луис Керол, енглески књижевник и математичар.

Луис Керол је зачетник дечјег фантастичног романа у Енглеској.

Роман показује колико је снажна машта и колико се неистраженог, прикривеног, непознатог крије у нашим главама.

155 година живe Алисине маштарије и фантастични свет зечјих рупа, лудих шеширџија, магичних колача и тајних пролаза и задивљује широм света децу, али и одрасле.

Преведен је на више од 30 светских језика, укључујући арапски и кинески.
Публикована је и у специјалном Брајевом писму да би га могли читати и слепи људи.  

Роман „Алиса у земљи чуда“ можете читати на следећем линку:
https://klubcitalaca.files.wordpress.com/2011/06/luis-kerol-alisa-u-zemlji-cuda.pdf

Како је настао роман „Алиса у земљи чуда“

Луис Керол забављајући децу свога колеге Лидела, измишљао је фантастичне приче, а главна јунакиња тих прича била је девојчица Алиса, једна од Лиделових ћерки.
Керол у свом дневнику 1862. пише:“Ишао сам на пикник са три Лиделове девојчице, чамцем уз реку Годстоу. Јели смо на обали и тек смо се у пола девет вратили у Крис Чрч. Том приликом испричао сам им бајку о Алисиним доживљајима испод земље – бајку коју намеравам да напишем за Алису“. Тако је настала књига „Алиса у земљи чуда“. Објављена је 1865. године. У њој су дошли до изражаја Керолов књижевни таленат, његова склоност ка машти, необичном комбиновању и хумору.
Године 1871. Керол издаје и другу књигу „Алиса с оне стране огледала“. Оба дела спадају у најчувеније књиге енглеске књижевности.

Примерак књиге који је Луис Керол поклонио правој Алиси продата је на аукцији у Америци за 115.000 долара.   

Алис Лидел (1858) 

Душан Радовић,електронска изложба

На данашњи дан, 29. новембра 1922. године у Нишу рођен је Душан Радовић, српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник. Живео је до 16. августа 1984. године. Иза себе је оставио богато књижевно дело.

У знак сећања на Душана Радовића данас Вас водим на електронску изложбу која садржи биографске, библиографске и филмографске податке, познатије и мање познате цитате, песме и фотографије

Изложбу је 2012. год. поводом обележавања деведесет година од његовог рођења припремила Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш. Аутор изложбе Александра Аџић, уредник Небојша Васић.

Изложбу можете погледати на линку:

Click to access duc5a1an-radovic487.pdf

Миљковићеви „Читалићи креативци 2020“

У библиотеку ОШ „Бранко Миљковић“ Ниш данима су по награде долазили најуспешнији ђаци, учесници IX смотре читалаштва „Читалићи креативци 2020”.

Данима су севали блицеви и бележили радост ученика који су примали награде и дипломе за најбоље читалачке дневнике, али и радост ментора који су их пратили на овом дугом, креативном и сазнајном путовању.

Учитељица Маја Ђорђивић и координатор школе Драгана Пешић Главашевић разгледају дневнике

Ова награде су доказ да „ко чита – он и пише, да ко разуме писану реч – писањем изражава своју мисао и да књижевно дело има онолико живота колико има читалаца и речи које су записане инспирисане оним прочитаним“.

Награде је уручио координатор школског тима, библиотекар Драгана Пешић Главашевић.

Миљковићеви најуспешнији „Читалићи креативци 2020.” су:

ДРУГИ РАЗРЕД

Аутор дневника Максим Вучковић, II/3, III МЕСТО, ментор учитељица Милица Живковић

Аутор дневника Теодора Маринковић, II/3, ПОХВАЛА, ментор учитељица Милица Живковић

Максим и Теодора, II/3

ТРЕЋИ РАЗРЕД

Аутор дневника Доротеа Славковић, III/3  , II МЕСТО, ментор учитељица Маја Ђорђевић

Аутор дневника ЛЕНА Д. РАНЂЕЛОВИЋ, III/3  , ПОХВАЛА, ментор учитељица Маја Ђорђевић

Поносна учитељица Маја Ђорђевић са својим Читалићима

ШЕСТИ РАЗРЕД

Аутор дневника Марта Келер, II МЕСТО , ментор наставница Марија Вељковић Рајковић

СЕДМИ РАЗРЕД

Аутор дневника Емилија Миленковић, VII/1,  I МЕСТО,  ментор наставница Јелена Станковић

Аутор дневника Василије Рашовић, VII/1, ПОХВАЛА, ментор Јелена Станковић

ОСМИ РАЗРЕД

Посебна радост био је поновни сусрет са нашим вредним ученицама, сада средњошколкама, Ивоном и Александром, које су дошле по награде.

Аутор дневника Ивона Вељковић, VIII/ 1, I МЕСТО, ментор наставница Александра Младеновић

Аутор дневника Александра Стојановић VIII/5, II МЕСТО, ментор Марија Вељковић

Захвалницу „за учествовање у међушколском пројекту „Читалићи 2020″ и за предану подршку повезивању и сарадњи ради дечјег путовања световима магичних одредишта“ добио је и школски Тим предвођен координатором Драганом Пешић Главашевић

Пипи Дуга Чарапа – 75 година са нама

Пипи Дуга Чарапа црвенокоса девојчица са најлепшим пегицама. Неустрашива, неодољива, доброг срца са необичним кућним љубимцима је јунакиња многих детињстава већ 75 година.

Пипи Дуга Чарапа са којом су одрастале генерације деце

Пипи Дуга Чарапа  једна је од најпознатијих књижевних личности шведског писца Астрид Линдгрен. Штампана је у новембру 1945. године. Преведена је на 92 језика.

Пипи је необична девојчица. Она је „најјача на свету“, има пеге на лицу и њене риђе плетенице јој стоје равно на глави, несташна је и нема животног искуства. Одрасла је без родитеља и живи у кући званој Вила Вилекула, заједно са њеним тачкастим коњем Малим Пријатељема и њеним мајмуном Господином Нилсоном. Њена мајка је на небу, а њен отац Ефраим Дуга Чарапа је краљ црнаца на пацифичком острву Курекуредутон и она поседује кофер пун златника.

Роман „Пипи Дуга Чарапа“ читамо на линку: https://www.knjizara.com/pdf/147123.pdf

По јунакињи из романа моделирана је и лутка

Дечју песму „Као Пипи“ можете чути на линку

Деца су семе среће, око њих се свет окреће

Светског дана деце, 20. новембар, ове године библиотекар школе Драгана Пешић Главашевић, прилагођавајући се новонасталој ситуацијом, а у складу са прописаним мерама безбедностим, обележила је са ученицима I и II разреда и њиховим учитељима, и са члановима Књижевног клуба „Ватра и живот“, ученицама IV/3.

Библиотекар школе је данас са ученици II/2 одељења, учитељице Слађане Павловић, у првом делу часа одељењског старешине говорила о значају овог Дана, о правима деце, али и њиховим обавезама. Истакла је право на игру, безбрижно одрастање, поштовање различитости, али и учење и креативност.

„Ако желиш поштовање, у животу благостање, понашањем поштуј друге, живећемо сви без туге.“ (из песме „Дечја права“ Љиљане Андрић)

У другом делу часа ученици су цртали на задату тему. У часопису за други разред „Јеженко“ попуњавали су задатак „Нацртај како је у твојој школи обележен Дан детета“.

Била је то права галерија радова на којој су главни мотиви били учитељица Слађана Павловић и библиотекарка Драгана виђене оком ђака.

Светски дан деце са ученицима II/1 и учитељицом Сузаном Милошевић: „Деца најбоље расту вољена и када воле.“

Ученици II/3 са учитељицом Иваном Анђелковић: „Деца имају право да буду ведра и здрава, да расту и миришу ко цвеће и као трава.“

Ученици II/3 са учитељицом Душицом Иванковић: „Подједнако као моја, важна су и права твоја, међусобно поштовање, личности уважавање.“

Ученици I/2 са учитељицом Невеном Цветковић:“Деца имају право на школу и на књиге, у њима да нађу радост, а не велике бриге.“

Ученици целодневног боравка I/4 са учитељицом Слађаном Ивановић Светски дан деце обележили су у школском дворишту потврђујући стихове из песме „Дечја права“ које им је казивала библиотекарка: „Деца имају право на бистар поток и реку, и као лептирићи на цветну ливаду меку.“

Школска библиотека, у складу са мерама безбедности, данас је могла да угости само три ученика. Некада препуна радозналих и веселих ђака данас је, на трен, са Михаилом, Леном и Доротеом засијала лепотом њихових стихова.

„Одрасли, сада чујте, не треба да вас чуди, ако сте у души деца – бићете добри људи.“