„Иди куда те срце води“, Сузана Тамаро

Роман „Иди куда те срце води“, Сузане Тамаро, у целини можете читати на адреси:

Suzana Tamaro – Idi kuda te srce vodi

Моја ТВ препорука:

 

Одломак из романа:

,,И када се пред тобом отворе многи путеви а ти не будеш знала којим да кренеш, немој поћи било којим, него седи и сачекај. Диши дубоко верујући у себе, онако како си дисала оног дана када си дошла на свет; не дозволи да ти нешто одвуче пажњу; чекај, и даље чекај. Буди мирна, ћути и ослушкуј своје срце. Кад будеш чула његов глас, устани и иди куда те оно води“.

Сузана Тамаро, биографија

kul-suzan-mala    naslovna-slika3-460x600

Рођена је у Трсту, у Италији, 12. децембра 1957. године. Детињство је провела са баком након развода својих родитеља. По завршетку студија, сели се у Рим, што уједно представља и почетак њене успешне и богате каријере. Радила је као документариста, затим одлучила да се посвети писању. Пише о неразумевању, растанцима, савести… Написала је бројне књиге,а најпознатије су: „Сваки је анђео страшан“, „Слушај мој глас“, „Иди куда те срце води“, „Заувек“, „Одговори ми“, „Страх од књиге“.

 

„Слова на струју“, књижевни часопис за децу и младе

Најновији број књижевног часописа за децу и младе „Слова на струју“, специјално у нашој „Клик библиотеци“, на адреси:  http://www.jabooka.org.rs/product/casopis-br-34/

Уредник и илустратор часописа Пеђа Трајковић.

image

 

 

 

„Причај ми, молим те“, Вера Цветановић

Целу збирку, први пут у елекронском облику, можете читати у нашој „Клик библиотеци“ на линку:

Вера Цветановић, Причај ми, молим те

60555285_2477642575593394_6483968756467892224_o

 

75089992_2514619381947016_203750177620623360_n

Вера Цветановић, биографија

Од најранијег детињства успављивали су је лирском и епском народном поезијом,  народним причама, скаскама, баснама… а с обзиром да је као петогодишња девојчица почела сама да чита, чаролија читања боји јој детињство и цео живот.    Професор је српског језика и књижевности, бави се уређивачком и новинарском делатношћу (била је главни и одговорни уредник „Лужничких новина Радио Бабушнице. Сарадник је „Просветног прегледа“; у уредништву дечјег листа „Витез“ и „Педагошке праксе“), рецензуром, лектуром и уређивањем књига; покретач је и главни и одговорни уредник школског листа „Ђачке искре’’. Организатор и рализатор „Мале песничке школе“, из које су изнедрена многа литерарна остварења и четири зборника дечје поезије. Пише песме за децу (неколико песама је компоновано) и одрасле, хаику, приче, драме, есеје, стручну литературу… ( превођена на бугарски, италијански, енглески, француски језик). Сарадник је више листова, заступљена у многим часописима, зборницима, престижним антологијама. Добитник је и носилац стотинак награда и признања (неке од значајнијих: Вукова повеља, Доситејева награда, награда Васа Пелагић, Бранка Миљковића, Светосавска повеља, Витезова златна повеља, на Конкурсу за најлепшу љубавну песму награђена издавањем и штампањем Збирке љубавних песама под насловом „Мелодија облака“, „Запис“ Горњи Милановац, Награда Милорад Цумбо у Астралији… Специјалне награде у Италији)… У опус у стваралаштва двадесет четири књиге ( поезија за децу и одрасле, проза, Граматички приручник „Ја знам граматику“ за ученике од првог до четвртог разреда, есеји…). Члан је Удружења књижевника Србије.
Живи, ради и ствара у Бабушници и Нишу.

72954168_2470087666400188_6781237384487895040_n

 

Мој избор басни:

ИГРА БАЛОНИМА

Посматрао јежић Боца дечаке како се играју балонима.
То му се јако, јако допало.
— Како је ово лепа игра, мислио је он. – Удараш лагано
прстићима, а балони лете, лете, па се врате. Толико му се
допало, да би дао све на свету да и он проба.
Убрзо му се пружила прилика. Балон је падао према
грму где је био сакривен. Брзо је реаговао и најдужом
бодљом нежно додирнуо балон. И, „трас“ – балон је пукао.
Чинило му се да је балону нанео велики бол. Пожелео је
да му бодље буду мекане као сунђер. Но, узалуд.
Није дуго очајавао. Сетио се шта ће и радосно поскочио.
Лепо ћу, брате, да урадим то исто, али са шишаркама.
Покушао је и успео. Придружили су му се и остали јежићи
и направили прави турнир у игрању шишаркама.
Наравоученије: У животу мораш тражити решење и
прилагођавати се ситуацијама.

 

МАЛА ПРЕПИРКА

Сретоше се зрикавац Зане и мрав Мравенко.
— Шта има ново, Мравенко надувенко? Поче Зане да
зачикава Мравенка.
— Откуд ти то, шта сам ти скривио? Одврати му
Мравенко.
— Правиш се важан… само радиш и радиш… додаде
Зане.
— А што то теби смета? Ето, ја бих могао да кажем –
Зрикавац Зане само зриче, не уме да стане. Али нећу, не
смета ми. Хајде, боље да ти покажем шта ћу данас радити.
Захваљујући толерантном Мравенку није дошло до
свађе. Напротив, Зане је научио нешто што до тада није
знао. Помогао је Мравенку да заврши свој започети посао
набавке хране за зиму и схватио да је рад не само занимљив
већ и користан!
Наравоученије: Толеранција је веома важна и поучна
особина за односе међу другарима!

 

ВЕВЕРИЦА ВЕЦА

Невероватно брза веверица Веца била је вешта у пењању
и скакању по дрвећу. Као од шале с гране на грану. Сад је
горе, сад је доле. Не можеш је ни погледом ухватити. Док
трепнеш, браонкасти реп ишчезне. Просто лети. Диве
јој се сви шумски станари, чак и птице. Причају о њој
као правој вредници. Упорно ради: сакупља коштуњаве
плодове, нарочито орахе и лешнике. Зна она да је зима
сурово и ћудљиво годишње доба и да може и да одужи.
Ове јесени је доказала једну своју особину за коју нико
није знао да је веверице могу поседовати – великодушност
и солидарност. Напунила је оставу и својој остарелој
комшиници веверици Нинки, која је већ зашла у године,
па се тешко креће и не може се верати по дрвећу.
— Хвала ти, Вецо! Ти си дивна девојчица, каквих
је данас мало у шуми. Како ћу ти се одужити не знам,
радосно јој је говорила Нинка.
Веца је била задовољна својом акцијом и обећала својој
комшиници да ће бити увек ту кад затреба.
Наравоученије: Помогни старијима, јер ће и теби
некада затребати помоћ!

 

ПРИЈАТЕЉСТВО

Царица лета у шареној хаљини царује по брдима. Мирис
орошене траве и цветова мами и очарава својом лепотом.
На све стране лептири, бубамаре, осе пчеле…
Бумбар Буца сваког дана посећује кућице цвета по имену
Звончица.
Она га гостопримљиво части соком и нектаром. Када
тако попричају, Буца се захвали на гостопримству, а цвет
га позове да опет дође.
Растану се као прави пријатељи.
Наравоученије: Пријатељство је право богатство!     

 

 НЕПРОМИШЉЕНОСТ

Кад је прошао попследњи дан пролећа, лабудић Луне
који је навршио своју прву годину живота заплива пуним
плућима дуж језерца које се цаклило на летњм сунцу.
Уживао је у чарима свог дома, јер управо ту је доживео свој
први сусрет са светом.
Како је живот леп, могло је да му се прочита у радосним
очима.
Од силног одушевљења паде му на памет да покуша да
се преврне на леђа. Направио је покрет удесно, није му
успело. Покушао је улево. Ни то није било оно што је хтео.
Незадовољан собом зари главу дубоко у воду. Био је
то тако несмотрен потез. Нешто га је шчепало за кљун.
Отимао се узалудно. Тамо и амо… никако да се ослободи,
нити да позове у помоћ.
Недалеко од места непријатности, појавила се његова
мама заједно са татом. Хтели су да поделе радост
рођенданка и његовог првог самосталног излета у живот.
У присном чаврљању приметили су да се њиховом
мезимчету догађа нешто што није у реду. У први мах нису
схватили, а онда су искусни родитељи знали да је у питању
јегуља која се заглавила у Луновом кљуну. Убрзо су му
притекли у помоћ.
Луне је био мало посрамљен, али је знао да никада више
неће бити брзоплет.
Наравоученије: Непромишљеност може бити врло
непријатна и по себе и по друге!

 

НОВОРОЂЕНО МЛАДУНЧЕ

Након краћег одмарања поред једне реке у којој су се
купале и ловиле дивне беле чапље, крдо слонова је кренуло
даље. Слоница Цана је била носећа. Кретала се споро и
застајкивала. Њен муж, који је дуго чекао да буде отац,
осетио је нешто необично у свом срцу. Осврнуо се и уочио
да Цане нема. Стао је и чекао. Схватио је шта се дешава.
Морао је да остави крдо и буде са својом женом.
Из чопора лаваова један је осетио да ће се Цана
породити и да ће се убрзо домоћи укусаног залогаја. Слон
тата спремно га је дочекао у заседи и брзо најурио одатле.
Победоносно је рикнуо и сурлом нежно загрлио своје
јединче. Обухватио га око паса, привио уза се и полако са
својом Цаном кренуо даље.
Сви су се у крду радовали. Били су богатији за јдно
новорођено младунче.
Наравоученије: Новорођенче је највеће богатство!

 

МАЛА ПРЕПИРКА

Сретоше се зрикавац Зане и мрав Мравенко.
— Шта има ново, Мравенко надувенко? Поче Зане да
зачикава Мравенка.
— Откуд ти то, шта сам ти скривио? Одврати му
Мравенко.
— Правиш се важан… само радиш и радиш… додаде
Зане.
— А што то теби смета? Ето, ја бих могао да кажем –
Зрикавац Зане само зриче, не уме да стане. Али нећу, не
смета ми. Хајде, боље да ти покажем шта ћу данас радити.
Захваљујући толерантном Мравенку није дошло до
свађе. Напротив, Зане је научио нешто што до тада није
знао. Помогао је Мравенку да заврши свој започети посао
набавке хране за зиму и схватио да је рад не само занимљив
већ и користан!
Наравоученије: Толеранција је веома важна и поучна
особина за односе међу другарима!

62079047_2240834892658801_6468949092625022976_n

60568984_2477642522260066_4761855851965186048_o

 

Библиотекар у болничким условима

Наша школа већ пет година, уз одобрење Министарства просвете и технолошког развоја, организује наставу за ђаке који остају дуже од двадесет и једног дана на лечењу у Клиничком центру у Нишу.

Те ђаке обилазим редовно. Носим им књиге, причам са њима, читам, трудим се да њихове дуге болничке дане, макар на трен, скратим дарујући им нове садржаје.

 

85160231_2244278182540058_8132463915767431168_o

„ЧИТАЈМО ГЛАСНО!“

Национални дан књиге и акцију Друштва школских библиотекара Србије „Читајмо гласно“ обележила сам са ђацима на Одељењу рехабилитације у Клиничком центру у Нишу.

 

24. априла 2019. у Клиничком центру у Нишу обележила сам Светски дан књиге враћајући малишанима осмех и потврђујући да је поезија лековита.

У име школе свој присутној деци сам поклонила књиге.

Гост песник била је Милијана Јовановић која је читала своје стихове на које су присутни, и деца и родитељи, одговорили стиховима.

Моја признања

,,БРАНКОВО ПЕРО“

Поводом Дана школе, 21. марта 2019, добила сам посебно признање школе за ,,деценијско неговање култа Бранка Миљковића“, ,,Бранково перо“ које ми је уручила директор школе Тијана Рнђеловић.

 

,,МИНА КАРАЏИЋ“

19. априла 2019. на Скупштини Друштва школских библиотекара Србије, председник Друштва, господин Марко Ламбета, ми је уручио награду „Мина Караџић“ – најбољи школски библиотекар Србије у 2018. години.

 

Ова признања су посебна радост и подстрек за мој даљи рад.

 

 

Дигитални часопис

Часопис је доступан на линку:   Digitalni casopis Krila

Часопис Крила ОШ ,,Бранко Миљковић“, Ниш освојио је 2. место у категорији Дигитални Читалићи 2019. и Видовданску награду Града Ниша.

Редакција – Исидора Милошевић, Лазар Крстић, Павле Петровић и Страхиња Ђудовић, ученици 8. разреда

Ментори – Драгана Пешић Главашевић, библиотекар и Марија Живић, професор историје.