Најбоља књига намењена деци и младима у 2020. Добитник награде „Гордана Брајовић“

„Да би човек живео, мора понекипут да буде ништа мање него змај“
Змајеви су били сви познати српски јунаци: од Обилића и Марка, или Деспота Стефана, до војводе из епохе Карађорђа или ратника с Кајмакчалана. Дан-данас је тако – само су скривенији. Очи им тињају док не дође прави час, када се покажу ко су. Дотад личе на свакога од нас, по склоностима и навикама, нежностима и слабостима. Читајте ове песме, можда се и препознате!
Песме је илустровао Младен Анђелковић.
Драган Хамовић, део биографије
Рођен је у Краљеву, одрастао у насељу Рибница, уз истоимену реку, ниже насеља Змајевац, где је од најранијих дана хранио змаја у себи. У Краљеву је завршио основну и средњу школу. Дипломирао, магистрирао и докторирао на групи за српску књижевност и језик Филолошког факултета у Београду. Пише песме, есеје, књижевне критике и приказе, а бави се и уредничким и приређивачким радом. Био је главни и одговорни уредник часописа Повеља (1997—2003), покретач и уредник више књижевних едиција и серије зборника радова о песницима добитницима награде Жичка хрисовуља. У периоду 2001-2003 обавља дужност директора Библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву. Радио је као уредник у Заводу за уџбенике у Београду, а сада је виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност у Београду. Објављује радове у књижевним часописима, недељницима, и зборницима. Од 2003. године живи у Београду и бави се, како сам каже, књигама и писањем. Добитник је награда: Милан Богдановић, 2006; Бранко Ћопић, 2008; Змајеве награде; 2017, Награде Одзиви „Филипу Вишњићу“ и Награде „Гордана Брајовић“, 2020.
КОНАЧНО УПОЗНАЈ СРПСКОГ ЗМАЈА

РОЂЕН КАО ЗМАЈ
Светом лагарија, тј. мимикрије,
Змају преостаје да нарав прикрије.
На свет се привикне, не може бирати
Ко год се родио као лик крилати.
(А таквој реткости, соју од пламена,
Није још нађена достојна замена!)
Да се змај уклопи у свет наш блесави:
Свој огањ утиша и крила пресави,
Час да се покаже другима – одгоди
За заплет одсудни, догађај погодни,
Кад буде питање бити ил не бити
Свима ће открити профил змајевити.

ЗМАЈ БРАНКО
Змајеви полећу скоро без припреме.
Змају Бранку, ипак, треба неко време.
Не разуме шта је свима тако спорно:
Детаљно се спрема, никад провизорно!
Трипут се разведри, трипут наоблачи
Док змај Бранко бојну опрему облачи:
„Могли су малко час боја да помере,
Размотре планове, обаве провере!“
Високо, с алама пршти бој ужасни,
Змај Бранко јату се извини, јер касни,
Ускаче у борбу почету још јуче,
Преуморне але туче – и дотуче.
Зајапурен, румен од јуначке треме,
Кликне: „Благо вама што стигох на време!“

ЗМАЈ И ЈУНАК
Зашто ли змај чучи горе на чардаку?
Мора да је послат по неком задатку?
Јунак бива муштран, невољама праћен,
Очас његов живот може бити страћен.
На чардак доспева змаја да надмаши,
Па не сме да клецне, нити да се плаши.
А змај није више нека зверка прека,
Није изабрао да буде – препрека.
Предлаже: „Јуначе заједничке приче,
Чему сукоб, та се прича нас не тиче?
Тражимо решење мирно, договорно,
Претресимо шта је међу нама спорно!“
Јунак нетремице слуша, ни да макне,
Напетост му спада, у души му лакне:
„Важи, укинимо тај борбени мотив,
У праву си, змаје, немам ништа против!
И крајње је време да ставимо тачку
На бескрајну причу змајску и јуначку,
Доста беше од нас – за лектиру ђачку!“

ЗМАЈ У КУЈНИ
Што змај (доста често) борави у кујни
Може да захвали својој доброј ујни.
Знај, ко проба један ујнин залогај,
Наглас цокне, цикне: „Кува као змај!“
У кувању баш је ненадмашна ујна,
Стрпљива и хитра, спретна, једва чујна;
Поучава златном занату сестрића,
Преноси му благо куварских открића!
И димови густи и звукови брујни
Допиру када се змај бави у кујни.
Чује се ломљава – а богме и грува
Када сецка, струже и, уопште, кува!
Кад змај шеснаести тањир о под скрши,
Ујни прекардаши и кап јој преврши:
„Да те учим, ја сам врло, врло рада,
Ма сувише суђа при томе настрада!
(Уз то, чини ми се, оглувећу млада!)
Змаје, боље лети, чувај земљу царства,
А остави ујни област кулинарства!“
ПАТЊА ЗМАЈА ИЗ МОЈЕГА КРАЈА
Суве шљиве и ораси,
Ој љубави, опора си:
Горко патим од Милице,
Презире ме, немилице!
Данки сам се насмешио,
Шта сам, поштен, погрешио,
Никако да схватим?
Данка смешак ми упути,
А ја чисто да узвратим,
Мица спази – сад се љути!
Чекај, Ибар водо, ох!
Под воду због свега одох,
Срце кипти, пишти, трешти:
Мука тешких да се реши!
Од чега ли Ибар бежи?
Ибру врела глава тежи
Да је ладне и освежи!

ЗМАЈ И ЦВЕТ
Змај цвет упитао: „Да ли ће сметати
Будем ли морао тебе надлетати?“
„О какво питање?! Неће ми сметати,
Волим те, змаје, што чешће сретати!
Мирис ћу ширити, бодрије цветати,
Са тобом дуго, дуго ћеретати!“
„Мораћу, можда, далеко кретати!
Хоћеш ли, цвете, тад зановетати?“
„Одлети, змаје, до краја света ти,
Па ми долети! Нећу се шетати…“
ЗМАЈ ЗАШТИТНИК
1.
Из уверења (а не по присили)
Наши су преци змаја узвисили!
Жито су сејали и траву косили,
Њивама кишу од неба просили,
Животне недаће поносно сносили
И нису волели кад се ко осили!
Путнике и госте радо примали –
А чешће немали него имали!
Пред лето би их бриге бринуле
Да хлеб не отму але зинуле!
(Тешке би муке претке притисле,
Приморале их нешто да измисле…)
Преци су чинили све што су умели
И, поврх свега – змаја изумели!
2.
Мрче небеса и гром се разлама,
Стиже алауџа са гладним алама!
Утом ево змаја, сева од ватара,
Але потискује из нашег атара!
Није му лако, але се опиру,
Крици, стењања одозго допиру!
Окршај умине и све утиша,
Шумори једино лагана киша,
Насипа поља жита, биља,
Све милује их, благосиља…
3.
Када од ала сачува усеве,
Срби су змају писали плусеве!
Ако се, некад, успех не догоди –
То змајску савест највише погоди!
Из захвалности, а не по присили,
Наши су преци змаја узвисили!

ЗЕМЉА ЗМАЈЕВА
Треба то знати, на крају крајева,
Србија ужива заштиту змајева.
Кад але крену да праве несрећу,
Змајеви узлећу и але пресрећу.
Змај од Србије, син цара Лазара,
Док силник разара – све изнова ствара.
И Змај деспот Вук и Змај од Ноћаја
Бране од невоља, дижу из очаја.
Кад ала много је и страшна беда је,
Змај песму чује – нема му предаје.
Већ столећима, кроз ове крајеве,
Деца окрилате од песме Змајеве.
По земљи Србији, рају од рајева,
Тињају очи потајних змајева.

ЗМАЈ НАД ПОЉЕМ КОСОВОМ
„Поље као ниједно
Над њим небо
Под њим небо“
Васко Попа
Све трагајући за својим основом
Змај тужно кружио над пољем Косовом.
Накрене крилом, травкама пожури,
Јер зачу да нашки жаморе божури.
Пољем с кога су одбегли косови
Једино божуре може да ослови.
Црвеном цвећу змај братски признаје:
Воља све слабија а снага издаје
У зла времена, клизава, погана,
Родно тло измиче змају под ногама.
Поље дотаче, Поље му помену:
„Ја сам место које не зна за промену,
Основ на земљи, ослонац небесни,
Унео Косово давно у себе си,
Са змајевитим јунацима, коњима,
И небом над њима – али и под њима,
Живи, све живљи, ако и погину,
Лете из народне у песму Попину.“
ЗМАЈ СЕ ВРАЋА КУЋИ
После славолука или бродолома:
У змају ојача магнет родног дома.
Сила одвећ јака стане змаја вући,
Ма где био, тад би – само кући, кући…
Узбуркану струју убрзо би слегло
Слетање у топло змајевито легло.
Обнови га простор у коме све поче,
Где први пут гукну мама, рече оче!
Кад год се вратио: грли га, све прашта
Дом, и двориштанце, воћњак, бивша башта.
Пролазе године, али на том месту
Змај увек пронађе своју пету, шесту.
ОДАВДЕ ДО КРАЈА
Колико је одавде до краја?
Пет-шест-седам змајских корачаја!
Куд се таквог одговора сети?!
Змај не хода, него ваљда лети!
Веруј мени, као и свом слуху:
Змај корача – и то по ваздуху.
Кад коракне, тај шетач крилати,
Преваљује простор обилати.
Приближи се баш надохват краја –
Крај узмакне, умакне од змаја.
С нове тачке разгледницу шаље:
„Драги змаје, крај је сада даље!“
То помало изнервира змаја:
Јурне тамо – опет нема краја!
Па докле ће јурњава да траје?
Крај се игра, шегачи са змајем!
О питања наша неопрезна,
Са тим крајем – никада се не зна!
КЊИГА ЗВАНА ЗМАЈ
Змај је јунак, жива успламтела књига
Од много летова, питања, подвига!
Ова скупа књига, чувана и стара,
(Неопходна свету у ком има квара!)
Расклопи се сама кад сила од ала
Нагрне – јер мисли да је надвладала!
Издржава јунак и стало је змају
Да никада причу не приведе крају…
А читач што помно урања у књигу
Сведок је, помагач у змајском подвигу