Међународни дан писмености, 8. септембар

Светски дан писмености, уз поштовање свих мера, обележен је данас у ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу, пред муралом са кога су поуку дале Бранкове речи:“Не повредите земљу. Не дирајте ваздух. Не посвађајте ме са ватром. Пустите ме да корачам према себи као према свом циљу“, а сјај свечаности дале вечно будне Бранкове очи.

Млади песници, чланови Књижевног клуба „Ватра и живот“, су у разговору са књижевницом Виолетом Јовић, „песмом која хода“, сазнали о важности читања, учења и образовања, једином правом путу ка слободи човека. Човек који стоји на брду прочитаних књига најбоље и најдаље види.

Млади песници, од оних који тек сричу стихове Бранкове песме о Маленом цвету, и стидљиво записују своје прве стихове, до Сањина Лазића, који је за себе и своју школу песничког имена освојио бројне награде на литерарним конкурсима, поделили су најлепше стихове у част Дана писмености.

Један школски час дисао је надахнуто и уверио нас да је могуће и у условима пандемије сачувати и унапредити духовно богатство чији изданци клијају у нашој талентованој деци.

У школи која има посвећене учитеље, наставнике и школског билиотекара који с љубављу спаја дечју радозналост с магијом књиге, под именом Бранка Миљковића, израстаће генерације писмених људи који ће имати визију будућности чија ће највећа вредност бити знање.

Слова на струју, књижевни часопис за децу и младе

Септембарски број електронског часописа „Слова на струју“ стигао са новим занимљивостима које ће почетак школске године учинити садржајнијим.

Уреднику и илустратору часописа – писац Пеђа Трајковић.

Часопис доступан на линку:

http://www.jabooka.org.rs/product/casopis-br-36/

Плави сањар, Добрица Ерић

СВИЋУ ОПЕТ РУМЕНА СВАНУЋА

Свићу опет румена сванућа

школа ми је најмилија кућа!

Прође лето, дође јесен рана

школа ми је на почетку дана.

Била бела, плава или жута

школа ми је на почетку пута.

Дува ветар, шуморе тополе

шта би човек да му није школе?

Мрак би био и ноћу и дању

живео би ко мајмун у грању.

Кукуриче петао са плота

школа ти је свитање живота!

Песме Добрице Ерића читамо на линку:

https://www.poezijasustine.rs/2019/03/dobrica-eric-plavi-sanjar.html 

Биографија

Добрица Ерић рођен је 22. августа 1936. године у селу Доња Црнућа у Краљевини Југославији. Био је српски књижевник, песник, један од најзначајнијих српских писаца XX века. Писао је поезију, прозу и драме, а његове песме за децу постале су неизоставан део читанки. Објавио је више од стотину књига поезије, прозе, сликовница и антологија, а за свој рад је добио исто толико награда и признања.

Ерић је детињство провео у родној Доњој Црнући код Горњег Милановца. Његови родитељи, Милош и Радмила бавили су се пољопривредом. Добрица је завршио четири разреда основне школе у Враћевшници. Како је сам говорио, бавио се разним занатима, али му је писање посебно ишло од руке. Својим стиховима осликао је живописну природу шумадијског краја па је тако постао лирски здравичар Груже. Прву збирку песама под називом „Свет у сунцокрету“ објавио је 1959. године. Љубав према родном крају, те успомене из детињства били су његова главна инспирација. Годишња доба, баште, шљивике и сокаке свог родног места, Шумадије и целе Србије Добрица Ерић је кроз своје песме приближио и оним нараштајима који нису одрастали на селу, па чак ни на овим просторима. Његова лирика блиска је и деци и одраслима, па је због тога постала незаобилазан део школске лектире. Он је један од најзначајнијих представника тзв. поезије сељака-песника XX века. Добрица Ерић је аутор неколико романа, пет књига лирске прозе, двадесет три збирке песама, пет позоришних драма, више од четрдесет књига за децу. Заједно са књижевним критичаром Драгишом Витошевићем приредио је антологију сељака песника „Орфеј међу шљивама“ која је објављена 1963. године. Године 1994. штампана је његова самостална антологија „Да сабљама земљу делимо“.

Дела су му продата у тиражу око милион примерака, а много песама и књига је преведено на стране језике. Заступљен је и многим антологијама. Заслужни је уметник града Београда.

Преминуо је 29. марта 2019. године у Београду. Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.