Хајдуци, Бранислав Нушић

Бранислав Нушић (1864-1938) је српски писац, познат, пре свега, по својим комедијама, мада је писао и прозна дела, па и поезију.

Хајдуци су његов једини дечији роман које је, како каже у Предговору, написао за децу кад је видео да они читају његов текст који није за децу. Обећао им је да ће написати нешто за њих, тако да буде и поучно и забавно. И у роману Нушић се понаша као комедиограф, па ће ти дечија авантура групе дечака коју роман обрађује, бити духовита и занимљива. Ти данас вероватно немаш такве авантуре, па ћеш таман сазнати нешто о прошлости деце и људи који су живели у Србији. Та ћеш сазнања повезати са оним што си учио из историје или из филмова и других књига.

Роман „Хајдуци“ читамо на линку:

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka/II-445325#page/11/mode/1up

Слова на струју, књижевни часопис за децу и младе

Нови број електронског часописа „Слова на струју“ води нас „На пут за Антананарино.“

Уредник и илустратор часописа – писац Пеђа Трајковић.

Часопис доступан на линку:

http://www.jabooka.org.rs/product/casopis-br-37/

Исток је тамо где се пријатељство рађа

Дечја недеља се обележава да се скрене пажња јавности, одраслима, на децу и младе. На њихова права на слободно и безбрижно одрастање, али и на њихове обавеза и обавезе одраслих према њима.

Пети дан Дечје недеље посвећен је био инклузији, солидарности и толеранцији.

Овогодишља Дечја недеља одржава се под слоганом „Подељена срећа, два пута је већа“, то је стих песме Јована Јовановића Змаја „Добар друг“: Који има добра друга, не боји се очајања подељена туга упола је мања; подељена срећа два пута је већа.

Слоган Дечје недеље нам је био мотив да у госте позовемо списатељицу Милијану М. Јовановић чији најновији дечји ромам говори о пријатељству, опраштању и радости дружења.

Она пише: „Срећа и задовољство увек иду заједно и чврсто се држе под руку када пружите помоћ немоћном и када вратите изгубљени сјај у њиховим очима. Срећа је потпуна када су срећни и они који су поред вас.Зато не штедите своју срећу већ је несебично делите. Нека радост закуца и тамо где до сада никада није свраћала.“

Организатор програма „Исток је тамо где се сунце рађа“ била је библиотекарка Драгана Пешић Главашевић, а у реализацији је учествовала наставница српског језика Александра Младеновић са ученицима петог разреда. Присутни су били чланови Парламента, ученици VII и VIII разреда.

Сањин Лазић, дугогодишњи члан Књижевног клуба „Ватра и живот“, сада и члан Парламента школе учествовао је у програму казујући своју песму о пријатељству.

Програму су присуствовали координатор Парламента Милица Филиповић, помоћник директора наставница енглеског језика Драгана Обрадовић, наставница историје Марија Живић, реализатор наставница српског језика Александра Филиповић.

После упознавања у библиотеци ученици петог разреда, носиоци програма, са списатељицом Милијаном и библиотекарком Драганом прешли су у Велику учионицу где је промоција реализована.

Чланови школског парламента, ученици 7. и 8. разреда
Наставница Александра Младеновић и библиотекарка Драгана Пешић Главашевић са ученицима Луком, Алексом, Илијом, Вијином и Максимом
Аутор романа и организатор програма са ученицима задовољне после промоције

Дневник Ане Франк

Дневник Ане Франк је дело Ане Франк, једне од жртава Холокауста, које је објавио њен отац Ота 1947. Као прогоњени јевреји, породица Франк се пред нацистима сакрива у тајним просторијама фирме њеног оца у Амстердаму.

„Дневник Ане Франк“ први пут је објављен 25. јуна 1947. године. Од тада је прошло више од 70 година, а Анин дневник је продат у 30 милиона копија и преведен на 67 језика.

„Дневник Ане Франк“ читамо на линку:

Европски дан језика у Сувом Долу

„Поштуј и учи и језике других образованих народа, али никада не заборави: као што је учење страних језика лепо, тако је и употреба властитог језика до крајњих могућности – дужност.“

У сусрет Европском дану језика,  у петак, 25. септембра, на прелепом живописном платоу зеленила, у дворишту школе издвојеног одељења ОШ „Бранко Миљковић“ у Сувом Долу обележен је Европски дан језика.

Ово је четврта година како библиотекар ове школе Драгана Пешић Главашевић организује програм којим слави наш српски језик поводом Европсог дана језика.

Ове године гости програма биле су песникиње Биљана Станојевић, Соња Петровић и Мирјана Светозаревић.

Песмама на дијалекту, енглеском и књижевном језику на најбољи начин je обележен овај дан

Програм је почео песмама за децу на сврљишко-заплањском дијалекту, које је казивала песникиња Соња Петровић истичући својим песмама лепоту дијалеката села  Тијовца и Драинца у којима је одрстала.

Песникиња Соња Петровић:
„Док бео м’лечка м’лого ме беше срамота што је моја мати сељачки причала. Да је то наш дијалект тек кад п’орасо сам сазнала.“

Професор енглеског језика и песник Мирјана Светозаревић казивала је песме на енглеском језику. Са њеном песмом двориште школе на тренутак је било Мисисипи са таласима смеха и искрене дечје радости.

Професор и песник Мирјана Светозаревић

Песникиња Биљана Станојевић је ширила љубав поезијом на књижевном језику

Песникиња Биљана Станојеви

Овај диван поетски дан испод зелених четинара Сувог Дола остаће у сећању свих присутних који су славили Европски дан језика славећи сврљишко-заплањски дијалекат, учећи енглески и усавршавајући стандардни књижевни језик.

Овакав вид обележавања Европског дана језика је, сада већ традиција у нашој школи, и пут у једнакост српског језика са осталим језицима на језичкој карти Европе.

Међународни дан писмености, 8. септембар

Светски дан писмености, уз поштовање свих мера, обележен је данас у ОШ „Бранко Миљковић“ у Нишу, пред муралом са кога су поуку дале Бранкове речи:“Не повредите земљу. Не дирајте ваздух. Не посвађајте ме са ватром. Пустите ме да корачам према себи као према свом циљу“, а сјај свечаности дале вечно будне Бранкове очи.

Млади песници, чланови Књижевног клуба „Ватра и живот“, су у разговору са књижевницом Виолетом Јовић, „песмом која хода“, сазнали о важности читања, учења и образовања, једином правом путу ка слободи човека. Човек који стоји на брду прочитаних књига најбоље и најдаље види.

Млади песници, од оних који тек сричу стихове Бранкове песме о Маленом цвету, и стидљиво записују своје прве стихове, до Сањина Лазића, који је за себе и своју школу песничког имена освојио бројне награде на литерарним конкурсима, поделили су најлепше стихове у част Дана писмености.

Један школски час дисао је надахнуто и уверио нас да је могуће и у условима пандемије сачувати и унапредити духовно богатство чији изданци клијају у нашој талентованој деци.

У школи која има посвећене учитеље, наставнике и школског билиотекара који с љубављу спаја дечју радозналост с магијом књиге, под именом Бранка Миљковића, израстаће генерације писмених људи који ће имати визију будућности чија ће највећа вредност бити знање.

Слова на струју, књижевни часопис за децу и младе

Септембарски број електронског часописа „Слова на струју“ стигао са новим занимљивостима које ће почетак школске године учинити садржајнијим.

Уреднику и илустратору часописа – писац Пеђа Трајковић.

Часопис доступан на линку:

http://www.jabooka.org.rs/product/casopis-br-36/

Плави сањар, Добрица Ерић

СВИЋУ ОПЕТ РУМЕНА СВАНУЋА

Свићу опет румена сванућа

школа ми је најмилија кућа!

Прође лето, дође јесен рана

школа ми је на почетку дана.

Била бела, плава или жута

школа ми је на почетку пута.

Дува ветар, шуморе тополе

шта би човек да му није школе?

Мрак би био и ноћу и дању

живео би ко мајмун у грању.

Кукуриче петао са плота

школа ти је свитање живота!

Песме Добрице Ерића читамо на линку:

https://www.poezijasustine.rs/2019/03/dobrica-eric-plavi-sanjar.html 

Биографија

Добрица Ерић рођен је 22. августа 1936. године у селу Доња Црнућа у Краљевини Југославији. Био је српски књижевник, песник, један од најзначајнијих српских писаца XX века. Писао је поезију, прозу и драме, а његове песме за децу постале су неизоставан део читанки. Објавио је више од стотину књига поезије, прозе, сликовница и антологија, а за свој рад је добио исто толико награда и признања.

Ерић је детињство провео у родној Доњој Црнући код Горњег Милановца. Његови родитељи, Милош и Радмила бавили су се пољопривредом. Добрица је завршио четири разреда основне школе у Враћевшници. Како је сам говорио, бавио се разним занатима, али му је писање посебно ишло од руке. Својим стиховима осликао је живописну природу шумадијског краја па је тако постао лирски здравичар Груже. Прву збирку песама под називом „Свет у сунцокрету“ објавио је 1959. године. Љубав према родном крају, те успомене из детињства били су његова главна инспирација. Годишња доба, баште, шљивике и сокаке свог родног места, Шумадије и целе Србије Добрица Ерић је кроз своје песме приближио и оним нараштајима који нису одрастали на селу, па чак ни на овим просторима. Његова лирика блиска је и деци и одраслима, па је због тога постала незаобилазан део школске лектире. Он је један од најзначајнијих представника тзв. поезије сељака-песника XX века. Добрица Ерић је аутор неколико романа, пет књига лирске прозе, двадесет три збирке песама, пет позоришних драма, више од четрдесет књига за децу. Заједно са књижевним критичаром Драгишом Витошевићем приредио је антологију сељака песника „Орфеј међу шљивама“ која је објављена 1963. године. Године 1994. штампана је његова самостална антологија „Да сабљама земљу делимо“.

Дела су му продата у тиражу око милион примерака, а много песама и књига је преведено на стране језике. Заступљен је и многим антологијама. Заслужни је уметник града Београда.

Преминуо је 29. марта 2019. године у Београду. Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.

Антон Чехов, Ујка Вања

 Антон Павлович Чехов, један од најзначајнијих руских писаца приповетки и драма из једног чина, рођен је у Таганрогу, 29. јануара 1860. године, а преминуо 15. јула 1904. године. Студирао је медицину на Московском универзитету и био лекар, али се писањем бавио још од средњошколских дана, када је почео да објављује чланке и текстове у новинама. Његова најпознатија и најзначајнија дела су: „Ујка Вања“, „Галеб“, „Три сестре“.

Драма „Ујка Вања“ први пут је објављена 1899, а прво приказивање је било 1900. године под руководством Константина Станиславског.

116 година од смрти генијалног Чехова његову драму „Ујка Вања“ читамо на линку: 

https://skolasvilajnac.edu.rs/wp-content/uploads/Anton-Pavlovic-Cehov-Ujka-Vanja.pdf

„Ako ne znaš sta osećaš prema čoveku – zatvori oči, i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno.“

„Ne možete tražiti od blata da ono ne bude blato.“

„Da osećate sreću bez prestanka, čak i u trenucima tuge i žalosti, treba:

a) umeti biti zadovoljan sadašnjošću

b) uživati u saznanju da može biti i gore.

„Stotine milja prazne, jednolike, izgorele stepe, ne mogu izazvati tako duboku depresiju kao jedan dosadan čovek kada sedi, priča, i ne zna se kada će otići.“

„Ako želiš da imaš malo vremena – ništa ne radi.“

„Ne treba smetati ljudima da lude.“

„Cinik“ – je grčka reč, a u prevodu na tvoj jezik: svinja, koja želi da ceo svet zna da je ona svinja.“

„Dobar čovek oseća sramotu i pred psom.“

„Spoznaj samog sebe – je dobar i koristan savet; šteta je samo što niko ne precizira kako se primenjuje.“

„Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da ga pokvari.“

„Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.“

„Čovek je ono u šta veruje.“

„Kad nema pravog života, čovek živi od fatamorgane.“

„Kad sunce sija i na groblju je veselo.“

„Ljubav daje krila ali ih i skraćuje.“

„Nema, niti može biti pravednog bogatstva.“

„Žena može postati prijatelj muškarcu samo ovim redom: prvo poznanica, zatim ljubavnica, pa tek onda prijatelj.“

„Treba svima verovati, inače se ne može živeti.“

„I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: Ah, teško je živeti – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.“

„Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.“

„Nemojte mi reći da mesec sija; pokažite mi odsjaj svetlosti na razbijenom staklu.“

„Čovek je ono što veruje.“

„Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.

„Glavno je, gospodo, što manje misliti! Do đavola sa svima tim analizama… Ako ti se pije, a ti brate pij, a ne da filozofiraš: da li je to škodljivo ili nije… Sve su te filozofije i psihologije luk i voda!“

„O, kako bih voleo da se zaustavim negde na dalekom polju i stojim kao drvo, kao stub, pod širokim nebom, i da svu noć gledam kako nadamnom plovi tihi, jasni mesec, i da zaboravim, zaboravim… O, kako bih voleo da se ničega ne sećam!“

Меша Селимовић, Дервиш и смрт

На данашњи дан, 11. јула 1982. год. умро је велики Меша Селимовић. Још  за живота себе је уградио у своју „Тврђаву“ од речи и одјекује у свакоме од нас. Меша Селимовић живи кроз древне мудрости с модерним мисаоним немирима исказаним у романима „Дервиш и смрт“, „Тврђава“ и „Острво“.

Роман „Дервиш и смрт“ читамо на линку:

http://www.sveti-sava.edu.rs/otpremljeno/Mesa%20Selimovic%20-%20Dervis%20i%20smrt.pdf

Мехмед Меша Селимовић, делић биографија

Мехмед Меша Селимовић (Тузла, 26. април — Београд, 11. јул 1982) био је југословенски, српски („Србин је славно бити, али и скупо.“ Селимовић) и босанскохерцеговачки[писац који је стварао у другој половини 20. века Уврштен је у књигу 100 најзнаменитијих Срба.

Део његове најатентичније биографије можете прочитати у његовом делу „Сјећања“.

Неке од мудрости Меше Селимовића делим са вама:

Četrdeset mi je godina, ružno doba: čovek je još mlad da ne bi imao želja. a već star da ih ostvaruje. Šteta što nemam deset godina više pa bi me starost čuvala od pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.

Nekad i sad – to su dva čovjeka