Урош Предић, сликар стварног живота обичних људи

Урош Предић, један од највећих српских сликара реализма, рођен је на данашњи дан 1857. године у Орловату, у Банату, одакле је доспео до неслућених висина у сликарству, остављајући на платнима стварни живот обичних људи, мада је дао и велики допринос црквеном сликарству и портретима.

Заљубљеник у сликарски позив још од најраније младости. У аутобиографији Предић пише: „Када се решавало да ли да будем сликар, отац ће ме запитати. ’А шта ћеш, голубе, када те у старости изневери око и кад задрхће рука?’ Одговорих: Ништа! Онда не марим ни да живим”. Урош Предић је створио је укупно 1658 слика. Живео је 96. година.

О животу Уроша Предића можете прочитати на линку:

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A3%D1%80%D0%BE%D1%88_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9B

Најпознатије слике Уроша Предића:

Косовка девојке

Херцеговачки бегунци

Сеобе

Сироче на мајчином гробу

Вредне ручице

Деца под дудом

Весела браћа

Девојка у плавом

Краљица Наталија Обреновић

Узбуркано море

Свети Сава благосиља Српчад 

Свети Никола спасава бродоломнике/Свети Георгије убија аждају

Урош Предић, аутопортрет

Јован Јовановић Змај, Ђулићи и Ђулићи увеоци

На данашњи дан, 6. децембара 1833. године, у Новом Саду рођен je Јован Јовановић Змај.

Тим поводом у мојој „Клик библиотеци“ читамо његове песме из збирки „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ на линку:

https://www.poezijanoci.com/domaca/jovan-jovanovic-zmaj-pesme.html

Кроз ватромет боја Клода Монеа, изложба

На данашњи дан, 5. децембара 1926. умро је француски сликар Клод Моне, утемељивач и најутицајнији представник импресионизма,“чаробњак“ и „сликар светлости“.

У младости се бавио цртањем карикатура, а сликарски пут започео је као реалиста и фигурални сликар: Доручак на трави, Жене у врту, Јапанка с лепезом, Камиј или Дама у зеленој хаљини…

Убрзо се посветио искључиво сликању пејзажа. Његова слика „Импресија – рађање сунца“ изложена 1874. у Паризу, дала је име једном од најзначајнијих покрета у сликарству – импресионизму.

Као ватрени поборник сликања на отвореном, настојао је да на својим платнима „ухвати“ не сам предмет, већ треперење светла, блескање воде, прозрачност атмосфере, сунце, хладноћу, маглу…

Око 1890. почео је да слика серије слика са истим мотивима у различитим периодима дана.

Треперавим и „рефлектујућим“ пејзажима, као и циклусима Стогови сена, Станица Сен Жермен, Руанска катедрала, Локвањи и други, Клод Моне, „чаробњак“ и „сликар светлости“, заокружио је своје стваралаштво и извршио огроман утицај на европско сликарство.

Његове слике потврђују да „слати светлос у дубине људског срца – то је позив уметника.“

Галерија ранијих радова

„Импресија – рађање сунца“

Доручак на трави, 1865. / Доручак на трави (десни део), 1865.

Дама у зеленој хаљини, 1866. / Шетња. Дама са сунцобраном, 1875.

Пољана мака у Аржантеју, 1873.

Тераса у Сент Адресу, 1867.

Госпођа у врту, 1867.

Гренујер, 1869

Станица Сен Лазар. Долазак воза, 1877.

Јапанка, 1875

Галерија каснијих радова

Вече у Венецији, 1908.

Стогови,

Локвањи, 1907.

Локвањи, 1916.

Уметници никада не умиру. Они остају да живе са својим делима.

Алиса у земљи чуда, Луис Керол

Роман „Алиса у земљи чуда“ напунио је 155 година живота са читаоцима. Настао је 1865. године. Написао га је Луис Керол, енглески књижевник и математичар.

Луис Керол је зачетник дечјег фантастичног романа у Енглеској.

Роман показује колико је снажна машта и колико се неистраженог, прикривеног, непознатог крије у нашим главама.

155 година живe Алисине маштарије и фантастични свет зечјих рупа, лудих шеширџија, магичних колача и тајних пролаза и задивљује широм света децу, али и одрасле.

Преведен је на више од 30 светских језика, укључујући арапски и кинески.
Публикована је и у специјалном Брајевом писму да би га могли читати и слепи људи.  

Роман „Алиса у земљи чуда“ можете читати на следећем линку:
https://klubcitalaca.files.wordpress.com/2011/06/luis-kerol-alisa-u-zemlji-cuda.pdf

Како је настао роман „Алиса у земљи чуда“

Луис Керол забављајући децу свога колеге Лидела, измишљао је фантастичне приче, а главна јунакиња тих прича била је девојчица Алиса, једна од Лиделових ћерки.
Керол у свом дневнику 1862. пише:“Ишао сам на пикник са три Лиделове девојчице, чамцем уз реку Годстоу. Јели смо на обали и тек смо се у пола девет вратили у Крис Чрч. Том приликом испричао сам им бајку о Алисиним доживљајима испод земље – бајку коју намеравам да напишем за Алису“. Тако је настала књига „Алиса у земљи чуда“. Објављена је 1865. године. У њој су дошли до изражаја Керолов књижевни таленат, његова склоност ка машти, необичном комбиновању и хумору.
Године 1871. Керол издаје и другу књигу „Алиса с оне стране огледала“. Оба дела спадају у најчувеније књиге енглеске књижевности.

Примерак књиге који је Луис Керол поклонио правој Алиси продата је на аукцији у Америци за 115.000 долара.   

Алис Лидел (1858)