Песме о мајци, Бранко В. Радичевић

„Од тол’ко лепих, најлепших речи,
да се исприча сто једна бајка,
ниједна није толико лепа,
толико нежна, као реч мајка.“

.Поводом Међународног дана жена, 8. марта, Песме о мајци читамо на линку: https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka/II-459122#page/4/mode/1up

Међународни дан матерњег језика

21. фебруар Унеско је прогласио за Међународни дан матерњег језика. Тог дана славе се језици света, слави се љубав према матерњем језику јер језик је саставни део нашег идентитета и најдиректнији израз наше културе. 

Међународни дан матерњег језика слави се као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки, у источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

У Србији у службеној употреби, поред српског језика, је још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.

Наши лингвисти упозоравају да се српски језик налази пред све већом најездом енглеског језика и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански. „Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.“

Дан матерњег језика има за циљ да нас подсети на значај, лепоту и неопходност чувања и неговања матерњг језика јер „народ који изгуби своје речи престаје бити народ“.

Поводом овог дана читамо Антологију народних умотворина на линку: https://sasaucha.files.wordpress.com/2013/07/knezevic-milivoje-antologija-narodnih-umotvorina.pdf

Бранко Миљковић, Песме

У ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године Бранко Миљковић је смрт преварио и заувек отпутовао. Његово последње путовање одредишта нема. Све станице свемирске и сви путеви небески њему припадају.

За њега је смрт била мост између сна и јаве.

Мост између живота и смрти.

За Миљковића је исто певати и умирати.

Поезију Бранка Миљковића читамо на линку:

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/branko-miljkovic.html

Џек Лондон, Зов дивљине

На данашњи дан пре 145 година рођен је писац Џек Лондон (1876 – 1916).

Џек Лондон је написао око 50 приповедака и романа. Његови најпознатији романи су „Зов дивљине“, „Бели очњак“ и аутобиографски роман „Мартин Идн“. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене, и зато је назван „амерички Горки“. 

Једно од најпопуларнијих дела Џека Лондона је роман „Зов дивљине“ познат и под преводом „Глас дивљине“ (енгл.The Call of the Wild) који је написао далеке 1903. године.

То је кратки авантуристички роман уз који су одрастале генерације ђака богат описима зиме, лепоте природе и пријатељства између пса и човека.

Главни лик је пас Бак којег слуга из освете одводи на далеки Север и тамо га продаје. Бак се прилагођава снегу и хладноћи, као и животу пса за вучу. Истовремено се открива и његова дивља нит која га повезује са вуковима.

Роман „Зов дивљине“ у нашој „Клик библиотеци“ читамо на линку:

http://biblioteka-np.org.rs/wp-content/uploads/2020/05/D%C5%BEek-London-Zov-divljine.pdf

Роман је послужио и као основа за низ филмова.

Васко Попа, Очију твојих да није

30 година од смрти Васка Попе његова песма „Очију твојих да није“ живи са читаоцима и рецитаторима потврђујући да „на небу његових речи сунце не залази“.

Василе „Васко“ Попа (Гребенац, 29. јун 1022 — Београд, 5. јануар 1991) био је један од најпознатијих песника на српском језику, академик, убројен међу 100 најзнаменитијих Срба, један од најпревођенијих југословенских песника.

Поезију Васка Попе читамо у електронском облику на линку „Поезије суштине“ :

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/vasko-popa.html

Јован Јовановић Змај, Ђулићи и Ђулићи увеоци

На данашњи дан, 6. децембара 1833. године, у Новом Саду рођен je Јован Јовановић Змај.

Тим поводом у мојој „Клик библиотеци“ читамо његове песме из збирки „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ на линку:

https://www.poezijanoci.com/domaca/jovan-jovanovic-zmaj-pesme.html

Алиса у земљи чуда, Луис Керол

Роман „Алиса у земљи чуда“ напунио је 155 година живота са читаоцима. Настао је 1865. године. Написао га је Луис Керол, енглески књижевник и математичар.

Луис Керол је зачетник дечјег фантастичног романа у Енглеској.

Роман показује колико је снажна машта и колико се неистраженог, прикривеног, непознатог крије у нашим главама.

155 година живe Алисине маштарије и фантастични свет зечјих рупа, лудих шеширџија, магичних колача и тајних пролаза и задивљује широм света децу, али и одрасле.

Преведен је на више од 30 светских језика, укључујући арапски и кинески.
Публикована је и у специјалном Брајевом писму да би га могли читати и слепи људи.  

Роман „Алиса у земљи чуда“ можете читати на следећем линку:
https://klubcitalaca.files.wordpress.com/2011/06/luis-kerol-alisa-u-zemlji-cuda.pdf

Како је настао роман „Алиса у земљи чуда“

Луис Керол забављајући децу свога колеге Лидела, измишљао је фантастичне приче, а главна јунакиња тих прича била је девојчица Алиса, једна од Лиделових ћерки.
Керол у свом дневнику 1862. пише:“Ишао сам на пикник са три Лиделове девојчице, чамцем уз реку Годстоу. Јели смо на обали и тек смо се у пола девет вратили у Крис Чрч. Том приликом испричао сам им бајку о Алисиним доживљајима испод земље – бајку коју намеравам да напишем за Алису“. Тако је настала књига „Алиса у земљи чуда“. Објављена је 1865. године. У њој су дошли до изражаја Керолов књижевни таленат, његова склоност ка машти, необичном комбиновању и хумору.
Године 1871. Керол издаје и другу књигу „Алиса с оне стране огледала“. Оба дела спадају у најчувеније књиге енглеске књижевности.

Примерак књиге који је Луис Керол поклонио правој Алиси продата је на аукцији у Америци за 115.000 долара.   

Алис Лидел (1858) 

Душан Радовић,електронска изложба

На данашњи дан, 29. новембра 1922. године у Нишу рођен је Душан Радовић, српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник. Живео је до 16. августа 1984. године. Иза себе је оставио богато књижевно дело.

У знак сећања на Душана Радовића данас Вас водим на електронску изложбу која садржи биографске, библиографске и филмографске податке, познатије и мање познате цитате, песме и фотографије

Изложбу је 2012. год. поводом обележавања деведесет година од његовог рођења припремила Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш. Аутор изложбе Александра Аџић, уредник Небојша Васић.

Изложбу можете погледати на линку:

Click to access duc5a1an-radovic487.pdf

Пипи Дуга Чарапа – 75 година са нама

Пипи Дуга Чарапа црвенокоса девојчица са најлепшим пегицама. Неустрашива, неодољива, доброг срца са необичним кућним љубимцима је јунакиња многих детињстава већ 75 година.

Пипи Дуга Чарапа са којом су одрастале генерације деце

Пипи Дуга Чарапа  једна је од најпознатијих књижевних личности шведског писца Астрид Линдгрен. Штампана је у новембру 1945. године. Преведена је на 92 језика.

Пипи је необична девојчица. Она је „најјача на свету“, има пеге на лицу и њене риђе плетенице јој стоје равно на глави, несташна је и нема животног искуства. Одрасла је без родитеља и живи у кући званој Вила Вилекула, заједно са њеним тачкастим коњем Малим Пријатељема и њеним мајмуном Господином Нилсоном. Њена мајка је на небу, а њен отац Ефраим Дуга Чарапа је краљ црнаца на пацифичком острву Курекуредутон и она поседује кофер пун златника.

Роман „Пипи Дуга Чарапа“ читамо на линку: https://www.knjizara.com/pdf/147123.pdf

По јунакињи из романа моделирана је и лутка

Дечју песму „Као Пипи“ можете чути на линку