Џек Лондон, Зов дивљине

На данашњи дан пре 145 година рођен је писац Џек Лондон (1876 – 1916).

Џек Лондон је написао око 50 приповедака и романа. Његови најпознатији романи су „Зов дивљине“, „Бели очњак“ и аутобиографски роман „Мартин Идн“. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене, и зато је назван „амерички Горки“. 

Једно од најпопуларнијих дела Џека Лондона је роман „Зов дивљине“ познат и под преводом „Глас дивљине“ (енгл.The Call of the Wild) који је написао далеке 1903. године.

То је кратки авантуристички роман уз који су одрастале генерације ђака богат описима зиме, лепоте природе и пријатељства између пса и човека.

Главни лик је пас Бак којег слуга из освете одводи на далеки Север и тамо га продаје. Бак се прилагођава снегу и хладноћи, као и животу пса за вучу. Истовремено се открива и његова дивља нит која га повезује са вуковима.

Роман „Зов дивљине“ у нашој „Клик библиотеци“ читамо на линку:

http://biblioteka-np.org.rs/wp-content/uploads/2020/05/D%C5%BEek-London-Zov-divljine.pdf

Роман је послужио и као основа за низ филмова.

Васко Попа, Очију твојих да није

30 година од смрти Васка Попе његова песма „Очију твојих да није“ живи са читаоцима и рецитаторима потврђујући да „на небу његових речи сунце не залази“.

Василе „Васко“ Попа (Гребенац, 29. јун 1022 — Београд, 5. јануар 1991) био је један од најпознатијих песника на српском језику, академик, убројен међу 100 најзнаменитијих Срба, један од најпревођенијих југословенских песника.

Поезију Васка Попе читамо у електронском облику на линку „Поезије суштине“ :

https://www.poezijasustine.rs/2017/08/vasko-popa.html

Јован Јовановић Змај, Ђулићи и Ђулићи увеоци

На данашњи дан, 6. децембара 1833. године, у Новом Саду рођен je Јован Јовановић Змај.

Тим поводом у мојој „Клик библиотеци“ читамо његове песме из збирки „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“ на линку:

https://www.poezijanoci.com/domaca/jovan-jovanovic-zmaj-pesme.html

Алиса у земљи чуда, Луис Керол

Роман „Алиса у земљи чуда“ напунио је 155 година живота са читаоцима. Настао је 1865. године. Написао га је Луис Керол, енглески књижевник и математичар.

Луис Керол је зачетник дечјег фантастичног романа у Енглеској.

Роман показује колико је снажна машта и колико се неистраженог, прикривеног, непознатог крије у нашим главама.

155 година живe Алисине маштарије и фантастични свет зечјих рупа, лудих шеширџија, магичних колача и тајних пролаза и задивљује широм света децу, али и одрасле.

Преведен је на више од 30 светских језика, укључујући арапски и кинески.
Публикована је и у специјалном Брајевом писму да би га могли читати и слепи људи.  

Роман „Алиса у земљи чуда“ можете читати на следећем линку:
https://klubcitalaca.files.wordpress.com/2011/06/luis-kerol-alisa-u-zemlji-cuda.pdf

Како је настао роман „Алиса у земљи чуда“

Луис Керол забављајући децу свога колеге Лидела, измишљао је фантастичне приче, а главна јунакиња тих прича била је девојчица Алиса, једна од Лиделових ћерки.
Керол у свом дневнику 1862. пише:“Ишао сам на пикник са три Лиделове девојчице, чамцем уз реку Годстоу. Јели смо на обали и тек смо се у пола девет вратили у Крис Чрч. Том приликом испричао сам им бајку о Алисиним доживљајима испод земље – бајку коју намеравам да напишем за Алису“. Тако је настала књига „Алиса у земљи чуда“. Објављена је 1865. године. У њој су дошли до изражаја Керолов књижевни таленат, његова склоност ка машти, необичном комбиновању и хумору.
Године 1871. Керол издаје и другу књигу „Алиса с оне стране огледала“. Оба дела спадају у најчувеније књиге енглеске књижевности.

Примерак књиге који је Луис Керол поклонио правој Алиси продата је на аукцији у Америци за 115.000 долара.   

Алис Лидел (1858) 

Душан Радовић,електронска изложба

На данашњи дан, 29. новембра 1922. године у Нишу рођен је Душан Радовић, српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник. Живео је до 16. августа 1984. године. Иза себе је оставио богато књижевно дело.

У знак сећања на Душана Радовића данас Вас водим на електронску изложбу која садржи биографске, библиографске и филмографске податке, познатије и мање познате цитате, песме и фотографије

Изложбу је 2012. год. поводом обележавања деведесет година од његовог рођења припремила Народна библиотека „Стеван Сремац“ Ниш. Аутор изложбе Александра Аџић, уредник Небојша Васић.

Изложбу можете погледати на линку:

Click to access duc5a1an-radovic487.pdf

Пипи Дуга Чарапа – 75 година са нама

Пипи Дуга Чарапа црвенокоса девојчица са најлепшим пегицама. Неустрашива, неодољива, доброг срца са необичним кућним љубимцима је јунакиња многих детињстава већ 75 година.

Пипи Дуга Чарапа са којом су одрастале генерације деце

Пипи Дуга Чарапа  једна је од најпознатијих књижевних личности шведског писца Астрид Линдгрен. Штампана је у новембру 1945. године. Преведена је на 92 језика.

Пипи је необична девојчица. Она је „најјача на свету“, има пеге на лицу и њене риђе плетенице јој стоје равно на глави, несташна је и нема животног искуства. Одрасла је без родитеља и живи у кући званој Вила Вилекула, заједно са њеним тачкастим коњем Малим Пријатељема и њеним мајмуном Господином Нилсоном. Њена мајка је на небу, а њен отац Ефраим Дуга Чарапа је краљ црнаца на пацифичком острву Курекуредутон и она поседује кофер пун златника.

Роман „Пипи Дуга Чарапа“ читамо на линку: https://www.knjizara.com/pdf/147123.pdf

По јунакињи из романа моделирана је и лутка

Дечју песму „Као Пипи“ можете чути на линку

Хајдуци, Бранислав Нушић

Бранислав Нушић (1864-1938) је српски писац, познат, пре свега, по својим комедијама, мада је писао и прозна дела, па и поезију.

Хајдуци су његов једини дечији роман које је, како каже у Предговору, написао за децу кад је видео да они читају његов текст који није за децу. Обећао им је да ће написати нешто за њих, тако да буде и поучно и забавно. И у роману Нушић се понаша као комедиограф, па ће ти дечија авантура групе дечака коју роман обрађује, бити духовита и занимљива. Ти данас вероватно немаш такве авантуре, па ћеш таман сазнати нешто о прошлости деце и људи који су живели у Србији. Та ћеш сазнања повезати са оним што си учио из историје или из филмова и других књига.

Роман „Хајдуци“ читамо на линку:

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka/II-445325#page/11/mode/1up

Дневник Ане Франк

Дневник Ане Франк је дело Ане Франк, једне од жртава Холокауста, које је објавио њен отац Ота 1947. Као прогоњени јевреји, породица Франк се пред нацистима сакрива у тајним просторијама фирме њеног оца у Амстердаму.

„Дневник Ане Франк“ први пут је објављен 25. јуна 1947. године. Од тада је прошло више од 70 година, а Анин дневник је продат у 30 милиона копија и преведен на 67 језика.

„Дневник Ане Франк“ читамо на линку:

Плави сањар, Добрица Ерић

СВИЋУ ОПЕТ РУМЕНА СВАНУЋА

Свићу опет румена сванућа

школа ми је најмилија кућа!

Прође лето, дође јесен рана

школа ми је на почетку дана.

Била бела, плава или жута

школа ми је на почетку пута.

Дува ветар, шуморе тополе

шта би човек да му није школе?

Мрак би био и ноћу и дању

живео би ко мајмун у грању.

Кукуриче петао са плота

школа ти је свитање живота!

Песме Добрице Ерића читамо на линку:

https://www.poezijasustine.rs/2019/03/dobrica-eric-plavi-sanjar.html 

Биографија

Добрица Ерић рођен је 22. августа 1936. године у селу Доња Црнућа у Краљевини Југославији. Био је српски књижевник, песник, један од најзначајнијих српских писаца XX века. Писао је поезију, прозу и драме, а његове песме за децу постале су неизоставан део читанки. Објавио је више од стотину књига поезије, прозе, сликовница и антологија, а за свој рад је добио исто толико награда и признања.

Ерић је детињство провео у родној Доњој Црнући код Горњег Милановца. Његови родитељи, Милош и Радмила бавили су се пољопривредом. Добрица је завршио четири разреда основне школе у Враћевшници. Како је сам говорио, бавио се разним занатима, али му је писање посебно ишло од руке. Својим стиховима осликао је живописну природу шумадијског краја па је тако постао лирски здравичар Груже. Прву збирку песама под називом „Свет у сунцокрету“ објавио је 1959. године. Љубав према родном крају, те успомене из детињства били су његова главна инспирација. Годишња доба, баште, шљивике и сокаке свог родног места, Шумадије и целе Србије Добрица Ерић је кроз своје песме приближио и оним нараштајима који нису одрастали на селу, па чак ни на овим просторима. Његова лирика блиска је и деци и одраслима, па је због тога постала незаобилазан део школске лектире. Он је један од најзначајнијих представника тзв. поезије сељака-песника XX века. Добрица Ерић је аутор неколико романа, пет књига лирске прозе, двадесет три збирке песама, пет позоришних драма, више од четрдесет књига за децу. Заједно са књижевним критичаром Драгишом Витошевићем приредио је антологију сељака песника „Орфеј међу шљивама“ која је објављена 1963. године. Године 1994. штампана је његова самостална антологија „Да сабљама земљу делимо“.

Дела су му продата у тиражу око милион примерака, а много песама и књига је преведено на стране језике. Заступљен је и многим антологијама. Заслужни је уметник града Београда.

Преминуо је 29. марта 2019. године у Београду. Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.

Антон Чехов, Ујка Вања

 Антон Павлович Чехов, један од најзначајнијих руских писаца приповетки и драма из једног чина, рођен је у Таганрогу, 29. јануара 1860. године, а преминуо 15. јула 1904. године. Студирао је медицину на Московском универзитету и био лекар, али се писањем бавио још од средњошколских дана, када је почео да објављује чланке и текстове у новинама. Његова најпознатија и најзначајнија дела су: „Ујка Вања“, „Галеб“, „Три сестре“.

Драма „Ујка Вања“ први пут је објављена 1899, а прво приказивање је било 1900. године под руководством Константина Станиславског.

116 година од смрти генијалног Чехова његову драму „Ујка Вања“ читамо на линку: 

https://skolasvilajnac.edu.rs/wp-content/uploads/Anton-Pavlovic-Cehov-Ujka-Vanja.pdf

„Ako ne znaš sta osećaš prema čoveku – zatvori oči, i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno.“

„Ne možete tražiti od blata da ono ne bude blato.“

„Da osećate sreću bez prestanka, čak i u trenucima tuge i žalosti, treba:

a) umeti biti zadovoljan sadašnjošću

b) uživati u saznanju da može biti i gore.

„Stotine milja prazne, jednolike, izgorele stepe, ne mogu izazvati tako duboku depresiju kao jedan dosadan čovek kada sedi, priča, i ne zna se kada će otići.“

„Ako želiš da imaš malo vremena – ništa ne radi.“

„Ne treba smetati ljudima da lude.“

„Cinik“ – je grčka reč, a u prevodu na tvoj jezik: svinja, koja želi da ceo svet zna da je ona svinja.“

„Dobar čovek oseća sramotu i pred psom.“

„Spoznaj samog sebe – je dobar i koristan savet; šteta je samo što niko ne precizira kako se primenjuje.“

„Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da ga pokvari.“

„Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.“

„Čovek je ono u šta veruje.“

„Kad nema pravog života, čovek živi od fatamorgane.“

„Kad sunce sija i na groblju je veselo.“

„Ljubav daje krila ali ih i skraćuje.“

„Nema, niti može biti pravednog bogatstva.“

„Žena može postati prijatelj muškarcu samo ovim redom: prvo poznanica, zatim ljubavnica, pa tek onda prijatelj.“

„Treba svima verovati, inače se ne može živeti.“

„I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: Ah, teško je živeti – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre.“

„Zdrav čovek ima hiljadu želja. Bolestan samo jednu.“

„Nemojte mi reći da mesec sija; pokažite mi odsjaj svetlosti na razbijenom staklu.“

„Čovek je ono što veruje.“

„Ni ljubav, ni prijateljstvo, ni poštovanje ne mogu toliko da zbliže ljude koliko zajednička mržnja.

„Glavno je, gospodo, što manje misliti! Do đavola sa svima tim analizama… Ako ti se pije, a ti brate pij, a ne da filozofiraš: da li je to škodljivo ili nije… Sve su te filozofije i psihologije luk i voda!“

„O, kako bih voleo da se zaustavim negde na dalekom polju i stojim kao drvo, kao stub, pod širokim nebom, i da svu noć gledam kako nadamnom plovi tihi, jasni mesec, i da zaboravim, zaboravim… O, kako bih voleo da se ničega ne sećam!“