Док је људи и док је Косова

На данашљи дан 1389. године одиграо се чувени Бој на Косову.

Песме о Косовском боју заузимају централно место у српској епској поезији, јер од њих одсијава најјача светлост на читаву епику.

Оне чине посебан тематски круг – циклус у Антологији епске поезије.

Данас читамо песме косовског циклуса на линку:

https://www.prelepapoezija.com/epska-poezija/kosovski-ciklus/

Бој на Косову је југословенски филм из 1989. године који је снимљен поводом обележавања 600 година од Косовске битке која се одиграла на Видовдан, 28. јуна 1389. године. Режирао га је Здравко Шотра, а главне улоге играју: Милош Жутић, Горица Поповић, Војислав Брајовић, Жарко Лаушевић, Љуба Тадићи и Бранислав Лечић.

Филм „Бој на косову“ можете погледати на линку:

Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и заједно са светосављем један од темеља колективног идентитета Срба.   
Колики је значај епских песама за српско етничко биће, показали су Први српски устанак и остали ратови које су Срби морали да воде. Одрастајући на традицији која је била епски усмерена, свака борба за Србе је постајала Косовски бој. Косовска епопеја је тако постајала једна од позитивних снага које су омогућиле српском народу да истраје све ово време.   
 Српске епске песме, по својој уметничкој снази, богатству мотива, трагичности, животности, лепоти језика и слика сврставају се у ред оних великих епских дела попут Илијаде и Одисеје. Колективно памћење Косовски бој доживљава толико снажно да се од њега мере године робовања под Турцима, иако је Смедерево пало 1459. године. Косовска легенда, опевана у многобројним епским песмама „косовског“ циклуса знатно је утицала на ране писце историја словенских народа. У „Краљевству Словена“ Мавра Орбина (дубровачки бенедиктински монах и историчар; дело је издато 1601. у Пезару, 1603. папска Курија ставља ово дело у списак забрањених књига), нарочито у делу који говори о лози Хребељановића, види се утицај песме „Кнежева вечера“. Утицај епске традиције се види чак и у делу Јована Рајића „Историја разних словенских народов, најпаче Болгар, Хорватов и Сербов“ (1794-1795), упркос његовом настојању да се не наслања на историју приказану у епском песништву.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s