Награда „Малени цвет“

Данас је четврти пут у Градској кући у Нишу додељена награда Града Ниша за књижевност за децу и младе, за најбољу дечју књигу у 2019. години, „Малени цет“

Овог суморног пролећа, које је свима нама било тешко, у Нишу су, кроз награду „Малени цвет“, симболично процветала два цвета.

То су дела: „Нећу да мислим на Праг“, Соње Ћирић из Београда  и „Драма у подруму госпође Јоје“Дејана Алексића из Краљева.

Радује ме да је жири, у чијем сам саставу била, поред проф. др Валентине Хамовић и писца и илустратора Пеђе Трајковића једногласно препознао вредност ових дела.

Сигурни смо да ће она бити избор и надахнуће младим читаоцима.

Припала ми је част да награђеним ауторима доделим плакете.

Ове године равноправни добитници награде су Соња Ћирић за роман „Нећу да мислим на Праг“ (издавач „Лагуна“, Београд) и Дејан Алексић за роман у стиху „Драма у подруму госпође Јоје“ (издавач „Имам идеју“, Краљево).

Конкурс је објављен децембра 2019. године. Конкурисала је 41 књига из продукцијске 2019. године.

Жири у саставу: песник и илустратор Пеђа Трајковић (председник), професор књижевности и библиотекар Драгана Пешић Главашевић и проф. др Валентина Хамовић, на седници одржаној 1. јуна 2020. године, једногласно су донели одлуку да се „Награда Града Ниша за књижевност за децу и младе“ за најбољу дечју књигу у 2019. години, равноправно додели Соњи Ћирић и Дејану Алексићу.

Доделу награде технички реализује Нишки културни центар.

У саопштењу за јавност, председник жирија Пеђа Трајковић пише:

„Роман Соње Ћирић, „Нећу да мислим на Праг“ је нежна, искрена, ненаметљива прича за тинејџере и о тинејџерима, складно уклопљена у реални живот са свим проблемима које данас  једну младу особу окружују на путу одрастања. Списатељица вешто и крајње суптилно,кроз једну ( али веома важну) животну епизоду главне јунакиње, приказује читаву лепезу кључних социолошких односа ( па и искушења) у одрастању, и то чини са мајсторском лакоћом: без сувишних образлагања, без патетике , али са пажљиво одмереном наивношћу са којом  вера и нада у добро, љубав и бољу сутрашњицу тек добија смисао. Дух нове, тзв. Зед генерације, кроз неминовну доминацију савремених средстава комуникације у свакодневици тинејџера и сленг који га прати, наравно да је присутан, али ниједног тренутка не ремети литерарни склад, нити му ауторка ни за трен не дозвољава да овлада у приповедању.

Књига Дејана Алексића „Драма у подруму госпође Јоје“ је шаљива поема у којој у потпуности долази до изражаја ауторова занатска песничка виртуозност и бескрајни низ духовитих досетки које произилазе једна из друге. Ослањајући се и на свог проверено доброг ( и за утисак о књизи врло значајног) ликовног сарадника К.Миловановића, Алексић се овога пута определио за  LOVE STORY трећег доба, бирајући ликове чији спој сам по себи ствара комичну ситуацију. Истовремено, песник отвара још један „колосек“ приче који читаво дело треба да обоји његовим препознатљивим нонсенс шарадама и вештим „жонглирањем“ речима и метафорама у чему, као и увек, успева у потпуности. И овом књигом Дејан Алексић се потврђује као један од малобројних правих и значајних следбеника Душка Радовића, што,с обзиром на мотиве успостављања и историјат ове награде, уопште није било небитно.“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s