Виолета В. Јовић, Думе за сваки дан

СВЕТСКИ ДАН ЗА КУЛТУРНУ РАЗНОЛИКОСТ ЗА ДИЈАЛОГ И РАЗВОЈ, 21. МАЈ

Декларацијом Генералне скупштине Уједињених нација 2002. године установљено је обележавање овог  дана. То је прилика да се представи културна разноликост у циљу остварења социјалне равнотеже, мира и друштвеног благостања.

Тим поводом читамо приче Виолете В. Јовић „Думе за сваки дан“ писане источносрбијанским говором који носи назив сврљишко-заплањски и део је призренско-тимочког дијалекта.

Књига садржи 367 прича које су ризнице преживљене животне мудрости које треба читати пажљиво јер је свака прича корак ка бољем у нама, и корак лакшег пред нама. Издвојила сам 15 дума, тек да заголицам вашу знатижељу. Коме се „Думе“ допадну може их у писаној форми прочитати све, јер „Овај књига, како и све књиге, неје писана за јед’н д’н, па се не мож за д’н ни прочита.
Књига се и не чита да рекнеш да си ју прочитал,
него да знаш да си прочитано продумал и разбрал, па
јоште да те на думање тера.
Који је писувал, писувал је спрам своје знање. Који
чита, чита спрам своје знање.
Д’н по д’н, дума по дума, да се продума…
Како што се дан’шњи д’н живи сал дан’с, такој се и
дан’шња дума дан’ске и дума.
Написана је како моја, а ти ју читаш како твоја да је.
И нек ти је на алал и здравје свака твоја дума која
се из овеј думе роди.“

КАКВО ЈЕ ТОЈ „ДУМА”

Дума је мисал.
Она како кладанац извира куде има жилу и има снагу
да избије, а тече на куде она иска.
Дума, је од тицу послободна, затој што никој не зна
куде је и док рекнеш „Моја је!” а она одавна одлетела и
траг неје остајила. Сал се сећаш да је била, ал која је никад
нема знајеш.
Затој думе за озбиљно држи. Думе не мож ток да
скренеш, ел неје река. Кладанац је. Извира.
Богат човек неје који има куће и имање, већ коме су
све думе на број.
А најбогат биће да је он’ј у чију је тапију кладанац.

ДУМА ЈЕ СЛОБОДА


Ако ти је Бог дал да си газда на своје думе, ће си
газда и на свој живот и сво своје имање.
Кућу кући, а чељад у њу и из њу пушти да газдују сас
своје думе.
Дума је слобода.
А човек који неје слободан је сточица.

ЖИВОТ ЈЕ КАЧЕЊЕ

Човек кад се роди, како да се не роди назам, него на
дно бунар, озидан, од двајестину метра.
Вода голема нема, тек колко жеђ да угаси. Оздол из
бунар види се парченце небо.
Човек се успрај, па се почне качи.
Стањује на камен. Јед’н под ноге, други над главу, у
руке…
Д’н по д’н. Камен по камен. Сваки камен неки наук…
И, једно јутро искочи из бунар!
Пред њег пукне небо, високо, али и поље, дугачко и
широко. Крај му га нема. Там, некуде у даљину модреју се
брда.
Какво ли има поза њи?
Појде човек, ногу пред ногу, метар по метар, батали
да мери, докле се некада укачи на оној брдо.
Кад, поза њег, пукло поље, равно и широко, крај му га
нема. Там, у даљину, белеје се планина.
Какво ли има поза њу?
Оди човек, у дужину и ширину, гледа небо у висину,
панти онија науми из бунар, у дубину…
Живот ти је качење и одење по мисал…

ПРАВИ КЉУЧ


Мудар је који уме да међу ум и реч напрај капију и
на њу тури катанац, а у џеп сто исти кључа на једну узицу.
Кад помисли, да се суне за кључ, па да тражи прави
кључ докле не продума да ли вреди да рекне оној што му
је на ум.
Кад некада и најде кључ, буде начисто да ли вреди
да откључује реч ел да ју у дукат претвори и у џеп тури, а
капију си закључи и кључеви врне у џеп.
Ионак никој не зна сас које се човек бори пре но
проговори…

ЗА СВАКУ СЕ ПЕСНУ МОРА ПЛАТИ


Не сади се лојзе колко ради гројзе за вино и комову
ракију, него и тичићи да се понаране.
За сваку се песну мора нешто плати.
Мора има који да човека развесели кад прооди проз
лојзе да пестује гројзе.

НЕ РУГАЈ ДЕТЕ


Пуштиш ли дете да се игра, па у туј игру извуче камен
сас који си потпрл дзадњи точак од кола пуна сас цреп за
покривање кућу, немој да кукаш над покршен цреп ни под
откријен кров.
Тој ти је исто како да си остајил мачку да варди
отклопено млеко.
Не ругај дете, не шутирај мачку, него себе углав ударај!

ОТКАКО НЕДОЧУЈЕМ, БОЉЕ РАЗУМИМ


Откако недочујем све боље разумим.
И телевизорав не појачујем него га утулим па гледам
вести.
Гледам људи у очи и знам који истин збори а који
л’же.
И ћутим си…
Како старејем, такој поголемо поштовање имам за
ћутање.

ПОШТОВАЊЕ ЗА ЋУТАЊЕ


Не потцењујте онија који ћуте.
Њиова је дума скупа.
А скупа се дума не уступа. Нарочито не на онија који
се сами никада нешто паметно не би сетили, а онеј паметне
речи које чују искористе да напричавају, препричавају и
допричавају, сплеткаре и торочу, џвањкају… такој да сваку
добру думу преобрате у јефтин трач и кој ће га знаје које…
Затој, поштовање за ћутање!
А још повише за процену када је за причање, а када
за ћутање…

КЊИГА НАД КЊИГЕ


Сви казују да је Свето писмо књига над књиге, а ја
думам да је тој ДЕТЕ.
У исто време га читаш и писујеш а оно чита и писује
теб!

РЕЧ ЈЕ ДУКАТ


Реч је дукат. Не арчи се за оној које се сас злато не
мери.
Пре но рекнеш – одмери вреди ли да врљаш дукат у
блато, ели да си у себ ризничариш злато.

ДОБРА РЕЧ


Дадеш добру реч доброме човеку и он од једну реч
млога добра дела начини. Дадеш добру реч лошему човеку,
а он од њу млога зла начини па ји, како гује, у пазуку носи
и варка прилику да ји на тебе напушта.
Само, не зна да гуја уапе онога који ју у недра носи.
А пред добру реч гуја не искака…

ЗРЕЈУ ТРЕШЊЕ


Зреју трешње. Качи се и зоби докле има. Брзо пројду.
Набери на оној које неје кадро да се укачи.
Али на трешњу не качи ниједно, ни оној што мазно
моли, ни оној што богоради.
Ел, кад се на трешњу укачи, прво ће теб на главу да
пљуне кочицу ако си му под ноге. Ако ли се најдеш и ти
у трешњу, кад си на грању под њег, наглав ће ти пљује,
кад си на грању над њег, ће подрипује да довати да га
повучеш да се поткачи и оно туј. А кад се извараш да му
пружиш руку да се поткачи, прво ће гледа да те повуче да
ти паднеш да би се оно поткачило. Ако те одма не обали,
чим стане с обе ноге прикај теб, сас лакат ће те у слабине,
да те обори од грању.
Док отрисаш прашину из бробињало у које си падал,
ће те напљује сас кочице озгор.
Одонде ће на сва уста ока како се први на туј грању
укачил, а ти си дош’л да га ометаш и не даваш му да зобе
зреле трешње које су, еве први пут у историју, родиле и тој
само за њег!

УПАЛИ СВИТКУ


Има га Бог, али, ако оћеш да на теб погледа мора
упалиш свитку.
Свитка неје буба, ни вењер, ни огањ…
А које је, белке, мора се помучиш, па ће само сјаји,
неће те питује.
Не видиш?
Па, човек и нема очи да тој види! И не треба људи да
виде. Има кој види.

ЗА СВЕ ИМА ПРАВО ВРЕМЕ


За све си у живот има право време.
Ако сливе једеш док су зелењаве, оће ватру да добијеш.
Ако вариво куснеш докле је кипело, оће се изгориш, па ће
после и кисело млеко да дуваш докле си жив.
Ако помислиш да ти се у неко доба лопов уселил у
живот да ти живот исиса, не изврљуј га, пушти нека исиса
све неваљашно за које неси ни знал да га имаш, ел се
добро за лоше не привата. Сам ци отиде кад помисли да је
узел тој што је тражил. Тражил је себ, ал себ у теб не могал
да најде. Ци живи попразан него што је у крађу пош’л
а ће дума да има што нема, па такој, сас главу пуну сас
празнорије ће одлати мислећи да је некуде горе… После ће
најде некога другога који ће му се учини згодан да му се
заврат закачи и крв му сиса.
А ти, пол’сно ци живиш кад ти сву лошотињу сасве
себ однесе. Ће ти остане оној што си у матер посисал, а тој
си ти. Тој и оној које си на тој у добар амин и сас благослов
приновил. На тој место куде мислиш да ти је отпразнил,
уд’ни босиљак. Да ти душу омије и на благо замирише, па
си иди по свој си пут. А пут се отвара само пред захвалнога…

ИГРАЈТЕ, ДЕЦА


Клашњене, пртене и шајачне дреје, прослуци и
антерије сас гајтани, оп’нци кљунаши и свињски сас врце
мож само на телевизор да видиш.
Богу фала да и он за нешто паметно послужи.
Гледам, деца млада и убава, сила у Бога, играју,
назам не стањују.
Како да се земља затресе, а небо отвори.
Дојде ми мисал на оној старо, што се нема врне…
Помицам ноге, ал’ отпаднице ни да мрдну.
Стеже ми се камен подгруди, туга ми се нека сас
милос’ помеша, заболе ме угруди.
А једна сл’за ми се завири у око, па се сваља низ
образ, низ мустаћ, уста.
Горка ли је сл’за старачка, кад би срце да заигра, а
ноге како туђе, дубари.
Еј, животе, кратак ли си…
Играјте, деца, играјте. Појте и летете.
Мен је овај дума остала и ваша слика насмејана да
ми сл’зу обрише…

ВИОЛЕТА В. ЈОВИЋ, БИОГРАФИЈА

Виолета В. Јовић рођена је у Нишу 8. марта 1966. године. Дипломирала на Правном факултету у Нишу. Живи у Нишу. Запослена на Универзитету у Нишу (генерални секретар Универзитета у Нишу).

Члан Удружења књижевника Србије.

Поезија и проза преведена на неколико језика. Заступљена у читанкама и лектирама, антологијама савремене српске књижевности, књижевним часописима, часописима за децу и зборницима. Награђивана за књижевност и сликарство, али и за свеукупан допринос очувању културне баштине и изворног стваралаштва.

Објављене књиге:

Писмо са Месеца, песме за децу, СКЦ Ниш, 2000,

Сунчев вез, песме за децу, ПРОСВЕТА Ниш, 2002,

Радовање и играње, песме за децу (заједно са Зораном Вучићем, Радославом Вучковићем и Русомиром Д. Арсићем), НКЦ 2002.,

Кад затворим очи, песме за децу, СКЦ Ниш, 2004,

Осења, роман, ПРОСВЕТА Ниш, 2004,

Немање, роман, СРПСКА КЊИГА Рума, 2005,

Неке важније ствари, песме за младе, СРПСКА КЊИГА, Рума 2006.,

„Љубичаста нит“ ВИТЕЗ Београд, 2007,

Преображење, роман, Књижевна заједница „Борисав Станковић“ Врање, 2008,

Бескућник, песме, СВЕН Ниш 2009,

Тен`ц, роман, СВЕН Ниш 2009,

Ја сам само песма, песме за децу и младе, СВЕН Ниш 2010,

Друга, Тен`ц, Немање, Осења, Преображење – МЕДИВЕСТ Ниш 2011. (објављено као петокњижје),

Одмица живот/Пројде живот (са Зораном Вучићем), песме,  Медивест 2012,

Свитац у очима, песме, Свици Ниш 2012.,(награда “Вечерњих новости “Гордана Брајовић” за најбољу књигу за децу у 2012.)

Нема књига, роман, Свици Ниш, 2013.,

Девети торник, приче, Културни центар Сврљиг (едиција БДЕЊЕ), 2014,

Шашава вила, песме за децу и младе, Медивест Ниш, 2014, 2015,

Сезона лова на свице, приче за децу и младе, BOOKLAND Београд, 2015, (награда „Момчило Тешић“)

До детета треба расти, Нишки културни центар, Ниш, 2015.,

Шта ако…, роман за децу и младе, Медивест, Ниш, 2015, 

И после детињства (са групом аутора), ГО Медијана-Наиспринт Ниш, 2016.

Пропас` и друге заборављене приче, приче на призренско-тимочком говору (сврљишко-заплањски дијалект), Медивест Ниш, 2016,

Деда Тикине думе, 101 прича на призренско-тимочком говору (сврљишко-заплањски дијалект), Медивест Ниш, 2017,

Како сам постао псето, роман за децу, ПЧЕЛИЦА Чачак, 2017.

Арис без тотела, роман за децу и младе,  BOOKLAND Београд, 2018.

Bivalvia, роман, Свици Ниш, 2019.,

Думе за сваки д`н, кратке приче на дијалекту, Свици Ниш, 2019.,

Bivalvia, роман, друго издање, Свици Ниш, 2020.,

Кад порастем бићу баба, приче за децу и младе, Фестивал хумора за децу Лазаревац, 2020.

Приредила значајан број (више од 30) зборника фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу и литерарних конкурса.

          Уметнички директор Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу у Нишу.

Амбасадор Републичке смотре ЧИТАЛИЋИ.

Председник Управног одбора КУД „Абрашевић“ Ниш (члан од 1980. са више од 1500 концерата широм света).

Мајка двоје деце коју је волела довољно да израсту у добре људе. Ђорђе је докторанд ФТН (архитектура), а Љубица студент 3. године ФТН-Графичко инжењерство и дизајн.

Виолета В. Јовић добитник је многобројних награда и признања:

  • ЗЛАТНЕ ЗНАЧКЕ Електронског факултета у Нишу за изузетан допринос раду и развоју Факултета, чији је секретар била у периоду од 2001 до 2017. године.
  • МАЈСКЕ ПЛАКЕТЕ општине Сврљиг за унапређење културне баштине и очување изворне традиције општине Сврљиг,
  • ПОВЕЉЕ Републичке смотре ЧИТАЛИЋА , као амбасадор Читалића, за предану подршку идеји повезаностии сарадње ради оплемењивања детињства магијом чудесних светова књиге,
  • ЗЛАТНЕ ПЛАКЕТЕ ВЕСНИНОГ ПРОЛЕЋА 2010,
  • ВИТЕЗОВЕ ПОВЕЉЕ за изузетан допринос у популаризацији књижевности за децу, 2007. године,
  • Награде Вечерњих новости ГОРДАНА БРАЈОВИЋ за најбољу књигу за децу и младе у 2012. години (књига СВИТАЦ У ОЧИМА),
  • Награде МОМЧИЛО ТЕШИЋ за најбољу књигу прича намењену деци и младима у 2015. години (књига: СЕЗОНА ЛОВА НА СВИЦЕ),
  • Награде ДРАГОМИР ЂОРЂЕВИЋ (2005, 2006) коју, као награду публике додељује Фестивал песника за децу „Булка“ Црвенка,
  • ДАРОВНИЦЕ ГО Медијана Ниш (2013) за изузетан допринос у организацији Медијана фестивала дечјег стваралаштва и стваралаштва за децу,
  • Повеље РЕЧ БАШТИНЕ, Народне библиотеке „Стеван Сремац“ Ниш за очување народног говора и стваралаштво на дијалекту ,
  • Награде БРАНА ЦВЕТКОВИЋ, коју додељује Дечки културни центар Београд за изузетан допринос стваралаштву за децу (2019),
  • Награде ЗЛАТНО ГАШИНО ПЕРО Фестивала хумора за децу у Лазаревцу (2019),
  • Награде за изузетан допринос локалној заједници ДАРОВНИЦА СВЕТЕ ПЕТКЕ Градске општине Медијана Ниш (2019).

Виолета В. Јовић, „Песма која хода“, је радо виђен гост у нашој школској библиотеци. Са њом одрастамо мудрији и срећнији за сваког пробуђеног „свица“ који остаје да светли на нашем животном путу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s