Дољевачки песничи пљусак

Деца песници, као пљускови наилазе у Дољевац сваке јесени у све већем броју. Напајају плодну дољевачку земљу из које ће једног дана изнићи песници. Свако је донео свој завежљај речи и треперење срца које ће покушати да преточи у песму.

Таленат се рађа, а искуство се стиче.

Јавна библиотека у Дољевцу је по пети пут ове године организовала Дечију књижевну колонију са жељом да окупи  талентоване основце из региона да се друже, учествују у радионицама и стичу драгоцена искуства која ће њихов песнички узлет учинити лакшим.

Дечију књижевну колонију одржана је уз одобрење и финансијсу помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије

Детињство и оно што се у њему доживи  непресушни је извор  инспирација и снага за живот.

У петак, 26. септембра 2014. године,  на европски дан  језика, на позив Братислава Насковића, организатора културног живота Колоније посетила сам децу песнике.

То је била прилика да се као професор српског језика и књижевности и библиотекар Основне школе „Бранко Миљковић“ у Нишу  у којој водим Књижевни клуб „Ватра и живот“ прикључила радионици  и дам младим ствараоцима  савете како да лакше напишу песму и сачувају је од заборава

У непосредној атмосфери окружени лепотом дољевачке природе учесници су казивали своје песме са папирића.

Први савет који сам им упутила био је да формирају своје прве песмарице у којима ће преписати све те песме настале током Колоније, да их не чувају по папирићима јер их тако могу изгубити, а песма је попут птице која „кад једном одлети не враћа се више“. Песме које су казивали имају велику вредност у својој оригиналности и непоновљивости. Оне говоре о њиховим осећањима и утисцима са Колоније, о дружењу и носталгији која их је обузимала јер су се неки по први пут одвојили од породице.

Као такве њихове песме представљају својеврсне дневнике. Праву вредност добиће кад прођу дани детињства и једног дана пожеле да се у њих врате. Повратак у детињство омогући ће им све те песме као најјачи и најлепши сведоци њиховог одрастања и сазревања.

На Дан европског језика  нисам могла  да их не подсетим да ће наш српски језик на карти европских језика заузети посебно место будемо  ли писали песме  које ће заинтересовати читаоце Европе да их преведу и потраже речнике. Нека се труде да пишу књижевним језиком који је правилан, чист и јасан. Наш књижевни говор је близак народном говору.Песме написане народним говором и дијалектом краја у коме живе понекад снажније сликају наша осећања.Чистота књижевног језика захтева од нас да се ослањамо на дух народног језика и да се служимо речима и изразима које се налазе у народном говору. Само у том споју ми ћемо као духовни народ опстати на мапи европског језика препознатњиви и своји. Да не користе стране речи (варваризме) и жаргонизме. Да користе, богате, и чувају наш лепи српски језик јер тако чувају себе.

Препоручила сам им да што више читају јер је читање најбољи начин за богаћење речника. Речима које у детињству науче и прихвате најлакше и најрадије ће  изражавати и осликавати себе кроз живот. Препоручила сам им да читају и уче  не журећи да искораче из детињства јер ће ускоро детињство искорачити из њих. Зато нека се труде да  своје доживљаје, емоције, жеље и маштања бележе и буду стрпљиви. Ако су рођени за славу, слава ће по њих доћи, али је они морају дочекати спремни – песмом.

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s